Spomenik posvađao tri sela
Sela Tomaševac, Botoš i Orlovat, banatska sela u Potamišju, nekad su bila na granici između dva carstva, Otomanskog i Austrougarskog, a njihovi stanovnici su zvani militari - graničari. Oni su branili granicu Austrougarske od Turaka i bili su uglavnom Srbi.
Za tu službu imali su beneficije - posedovali su zemlju, bili slobodni i slobodno ispovedali svoju veru u tadašnjoj carevini. Graničari su skoro jedan vek, od 1773. do 1872. godine, branili granicu svojim životima, a bili su neustrašivi jer su branili i svoje porodice.
Prinudna seoba- Zavod je morao da izmesti spomenik radi restauracije, jer na samom lokalitetu nisu postojali tehnički uslovi (izvor struje, priključak za vodu, prostor za smeštaj konzervatorske opreme i materijala za rad, smeštaj restauratora i saradnika), ali i zbog stanja peščara od kojeg je spomenik napravljen. Po predlogu Ministarstva za rad i socijalnu politiku i konzervatora Lađića, uz saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, odlučeno je da se uradi replika spomenika, a original da se premesti u Muzej u Zrenjaninu - objasnio je Kovačević. |
Na tromeđi ova tri sela podignut je spomenik kapetanu Đorđu Radivojeviću, koji je sa svojom četom branio most na Tamišu. Prema istorijskim zapisima, u noći između 17. i 18. oktobra 1788. godine odigrala se bitka kod Tomaševca. Odred srpskih graničara od oko 300 ljudi, pod komandom kapetana Đorđa Radivojevića, izginuo je do poslednjeg braneći da Turci pređu most. Branioci su bili Srbi iz okolnih sela Tomaševca, Orlovata i Botoša. Borili su se do kraja, protiv višestruko nadmoćnije turske vojske, očekujući pomoć od austrijske carske armije, koja je, navodno, bila u blizini.
Kapetanova braća, Vasilije i Aleksandar, podigli su mu 1823. spomenik u obliku obeliska sa posvetom na staroslovenskom i latinskom jeziku. Mada je na stogodišnjicu bitke spomenik obnovljen, poslednjih godina ga niko nije održavao pa je prilično propao. A onda su se sela prošle godine smrtno posvađala jer je odlučeno da se u selu Tomaševac podigne muzej militara u koji će biti smešten originalan spomenik, a replika od granita će se vratiti na seosku tromeđu.
Kamion i sajla
Potomci graničara posvađali su se oko sopstvene istorije i spomenika, koji ih je decenijama okupljao za đurđevdanski uranak. Orlovaćani su prvo optužili Tomaševčane da su ukrali spomenik. Zatim su Botošani svedočili da je to učinjeno pod okriljem noći i da su Tomaševčani prešli reku i čamcem ga odneli. Navodno, potreban im je za Muzej militara, koji podižu u selu. Tomaševčani s ponosom ističu da su lane proglašeni prestonicom banatskih militara, ali odlučno negiraju da im je za muzej potreban spomenik. Činjenica je da je mesto spomenika blizu Tomaševca, ali katastarski se nalazi na teritoriji Orlovata.
Spomenik je uklonjen pre dve godine zaista pod čudnim okolnostima, a pitanje njegove sudbine potegli su prvo iz zrenjaninskog pokreta Dveri srpske. Javno su optužili Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Zrenjanina i tadašnjeg direktora ove ustanove Igora Kovača da su nenamenski potrošili tri miliona dinara dobijenih za restauraciju i da je čak zbog nestručnog rada spomenik oštećen.
- Po izjavama očevidaca, spomenik je sajlom zakačen za kamion koji je trebalo da ga iščupa, ali je pukao na tri dela - tvrdili su aktivisti Dveri, postavljajući pitanje Zavodu gde je spomenik i kada će biti vraćen na svoje mesto.
Stanovnici Orlovata podneli su, u međuvremenu, krivičnu prijavu protiv NN lica za narušavanje grobnog mesta. Policija ih je obavestila da nije NN lice uklonilo spomenik, nego Zavod za zaštitu spomenika kulture. Iz Zavoda je stigao odgovor da je spomenik uklonjen stručno i da je pri kraju njegova konzervacija. Direktor Kovač je bio ljut zbog politizacije i iznošenja paušalnih ocena.
- Originalni spomenik, od kamena peščara sklonog osipanju, rekonstruisan je po projektu naših stručnjaka. Ali, kako zbog svoje građe nije kompaktan, za trajniju zaštitu bilo bi najbolje rešenje da se nađe u nekom lapidarijumu. Uradili smo repliku originalnog spomenika od granita, koji će biti postavljen na starom mestu - istakao je Kovač.
Politička čorba
Uvređeni što je uklonjen bez njihovog znanja iz njihovog atara, žitelji Orlovata poručili su da neće dozvoliti nikakvo seljenje spomenika. Aktivista MZ Orlovat Boško Kojčić pozvao je na smirivanje strasti i pozvao komšije iz Tomaševca i Botoša da se uskoro sretnu kod spomenika kapetanu Radivojeviću.
Branislav Lazić, pisac iz Botoša, za sve okrivljuje pojedine političke stranke, koje su po njegovom mišljenju debelo zagazile u ovu problematiku, a upravo ti neki političari iz samo sebi poznatih razloga guraju Tomaševac za prestonicu graničara.
A predsednik Saveta MZ Tomaševac Zoran Živojinov kaže da se diže nepotrebna prašina.
Prestonica graničaraMesna zajednica Tomaševac je na svečanoj sednici 25. oktobra 2011. proglasila selo za prestonicu banatskih militara, sa napomenom da je upravo Tomaševac u prošlosti imao značajnu ulogu militara u nastajanju Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata. Na mapi generala Mersija iz godine 1717. Tomaševac je označen kao mesto od 20 domova. U to doba Banat je bio pod Turcima. Mesto na kome se sada nalazi Tomaševac ustupljeno je 1760. godine od strane osečke komore za naseljavanje srpskih graničara iz okoline reke Tise i Moriša. Tomaševac je od 1767. godine pripao nemačko-banatskoj granici i postao sedište jedne graničarske čete Dvanaestog nemačko-banatskog puka.
|
- Samo smo pomogli Zavodu da se preveze spomenik. Neko hoće da zloupotrebi to što podižemo muzej - poručio je Živojinov.
Epilog slučaja "spomenik" jeste da je replika spomenika vraćena na tromeđu sela, a originalni je obnovljen i nalazi se u muzeju u Zrenjaninu. Novopostavljeni direktor Zavoda Milan Kovačević kaže da se nalazi u propisanoj prostoriji za čuvanje.
- Što se nas tiče, spomenik može biti i u budućem muzeju u Tomaševcu, ako se meštani tako dogovore. Pre nekoliko meseci organizovao sam sastanak mesnih zajednica sva tri sela i rekao im da nema potrebe za ratovanjem, ali seljani ko seljani, oni bi se svađali oko tromeđe čak i da je tu kolac poboden!
