Radovan Ničić: Uništitelji nagrađeni
“Mart je za srpski narod u istoriji zabeležen kao mesec iskušanja u kome smo preživljavali možda najgore trenutuke, ali1 17. mart 2004. godine ostaće zapamćen po događajima koji su zauvek promenili odnos, mišljenje i stvarnost Srba na Kosovu i Metohiji“, rekao je Radovan Ničić, predsednik Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije.
- Gotovo svi moji prijatelji i danas se sećaju svake sitnice, svakog trenutka. Sve je počelo 15. marta, nešto posle 17 časova, kada je sa devet metaka u selu Čaglavica ranjen mladi Jovica Ivić. Danas, devet godina kasnije i dalje su nepoznati njegovi napadači. Iako je nama od ranije bio poznat odnos KFOR-a prema srpskom narodu, nemoguće mi je da pronađem reči i opišem nezainterseovanost, nebrigu, bezobrazluk i sve ono što nije radio ili sprečio KFOR, koji i pored dva kontrolna punkta nije uspeo da pravdi privede počinioce ovog i drugih zločina koji su na ovom parčetu kosovske smonice dogodili.
Ničić podseća da se do tog 17. marta “jedva i pominjalo da su neke ekstremne ili radikalne islanmističke grupe i pokreti postojali na KiM“.
- Međutim, od marta kada se i objavilo da su pojedinci iz takvih struktura aktivno učestvovali i organizovali rušenje i paljenja, te grupe ne prestaju da deluju, da bi danas započeli i proces aktivnog učešća u političkom životu KiM. Ovde budeš nagrađen ako si najglasniji protiv Srba i ako se dokažeš poput onog nesrećnika što je srpsku svetinju u Podujevu palio.
Ničić kaže da je devet godina nakon institucionalno organizovanog nasilja nad svim što je srpsko, mišljena da je teško utvrditi prave i stvarne posledice.
- Podaci o uništenim spomenicima kulture, o porušenim manastirima i crkvama, porušene kuće i spaljena srpska sela su priča za sebe. Ono što je po mom mišljenju bitnije je činjenica da su teritorije u koordinisanoj akciji etnički očišćene od Srba sa porukom da se nikada više ne vrate na te teritorije. O tome svedoče i podaci o povratku. U Čaglavici, kojom prolazi magistralni put ka Skoplju, trebalo je slomiti duh preostalih Srba. Na tom projektu se radilo godinama unazad, a samo najodulučniji su ostajali i opstajali. Taj 17. mart 2004. godine je zauvek promenio izgled i lice tog sela. Rezultat pogroma je i da Srba više nema u Peći, Đakovici, Gnjilanu, Prištini...Da li će se nešto dogoditi znali su svi iz međunarodne zajednice, ali i određeni krugovi u Beogradu kojima u tom trenutku nije odgovarala situacija i prilike na KiM.
