Odbrana traži slobodu za Sretena Lukića
Odbrana bivšeg generala MUP Srbije Sretena Lukića zatražila je od žalbenog veća Tribunala u Hagu da Lukića oslobodi krivice za progon Albanaca sa Kosova 1999. i preinači prvostepenu presudu kojom je Lukić osuđen na 22 godine zatvora.
Lukićevi branioci Branko Lukić i Dragan Ivetić naglasili su, obrazlažući žalbu, da je prvostepena presuda zasnovana na "mnoštvu grešaka" i da stoga ne može opstati ili pravda neće biti zadovoljena.
|
Pročitajte još: 1. Odbrana traži slobodu za Pavkovića |
Odbrana je tvrdila da je Lukić (58), kao načelnik štaba MUP Srbije na Kosovu, radio u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, ali da nije imao efektivnu komandu i kontrolu nad policijskim snagama.
Branilac Ivetić se, tvrdeći da Lukić nije bio učesnik u zločinačkom udruženju, citirao oslobađajuću presudu koju je Tribunal nedavno izrekao hrvatskom generalu Antu Gotovini, poništavajući prvostepenu presudu kojom je Gotovina bio osuđen na 27 godina zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995.
Nasuprot prvostepenoj presudi po kojoj je postojanje udruženog zločinačkog poduhvata za progon Srba bilo dokazano i činjenicom da su Gotovina i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman unapred planirali pomeranje stanovništva tokom Oluje, žalbeno veće je presudilo da je razumno objašnjenje moglo biti i da su Gotovina i Tuđman planirali da zakonito sklone civile iz ratne zone radi njihove bezbednosti.
Advokat Sretena Lukića sugerisao je da se isti aršin, kao alternativa prvostepenoj nalazu o postojanju udruženog zločinačkog poduvhata, može primeniti i na pokrete albanskog stanovništva na Kosovu 1999. u okolnostima NATO bombardovanja i sukoba snaga bezbednosti sa OVK.
Branilac Ivetić rekao je i da nije dokazano da je Lukić ikada imao nameru da prisilno premesti i deportuje Albance sa Kosova i da za dokazivanje te namere nije dovoljno to što je on znao za "nepotvrđene zločine".
"Dokazi pokazuju suprotno - general Lukić nastojao je da primeni zakon, a ne da počini zločine, suočen sa terorističkom pobunom, NATO bombardovanjem i uz ograničena ovlašćenja koja je imao", naznačio je Lukićev advokat.
Odbrana je tvrdila da su policijskim akcijama na Kosovu 1998-99 komandovali pomoćnici ministra unutrašnjih poslova Vlastimir Đorđević i Obrad Stevanović, a ne Lukić. Zbog zločina na Kosovu, Tribunal je generala Đorđevića nepravosnažno osudio na 27 godina zatvora, a žalbeni postupak je u toku.
Lukić, po rečima branioca, "nije bio blizak" sa (tadašnjim predsednikom SRJ) Slobodanom Miloševićem i ministrom unutrašnjih poslova Srbije Vlajkom Stojiljkovićem, "niti su mu oni verovali".
Osvrćući se na nalaz iz prvostepene presude da je cilj pomeranja stanovništva bilo zadržavanje srpske kontrole nad Kosovom, branilac Ivetić je naglasio da je zaštita suvereniteta SRJ "legitimni interes države" i "ustavna obaveza".
Tužioci su sudije pozvali da odbace Lukićevu žalbu, zato što prvostepeno veće nije pogrešilo osuđujući zbog "značajnog doprinosa" koji je, "komandujući policijskim snagama koje su počinile masovne zločine na Kosovu", dao udruženom zločinačkom poduhvatu.
Žalbena rasprava biće okončana sutra, kada će i nepravosnažno osuđeni za zločine na Kosovu, imati priliku da se obrate sudijama.
