Nisu mi dali da vidim ni očeve kosti

Miloš A. nestao je 26. juna 1999. godine u selu Matičane kod Prištine. Njegov sin B. A. molio je za pomoć i Kfor i Unmik, ali uzalud. Kasnije je saznao da mu je otac ubijen, a on do današnjih dana traga za pravdom.

"Vesti" saznaju da je i ovaj slučaj, drugi po redu, dospeo do Savetodavne komisije za ljudska prava UN na Kosovu, koja je zaključila da Unmik treba javno da se izvini porodici nestalog, da prizna odgovornost za svoj propust, sprovede efikasnu istragu u vezi s nestankom i smrću Miloša A. i da isplati odgovarajuću nadoknadu za pretrpljenu moralnu štetu. Odluku je doneta još 1. marta, ali B. A. koji danas živi u Gračanici nije dobio ni obaveštenje, niti izvinjenje.

UBIJENIMA SE NI IMENA NE ZNAJU: Groblje Dragodan u Prištini

 

- Niko mi se nije javio. Ništa nisu rekli. Sve što sam dobio još ranije je brdo nerazumljivih papira iz kojih sam razumeo da oni nemaju ništa s tim - kaže B. A. za "Vesti".
 

On ne želi da mu se ime spominje javno jer se plaši da će imati probleme. B. A. je napustio rodno selo sedam dana pre nestanka oca Miloša, 19. juna 1999. godine. Saznao je to u Gračanici i odmah prijavio, ali tvrdi da nikakve istrage nije bilo.
 

- Prijavio sam nestanak, ali ništa mi nisu odgovarali. Onda su nas neki Albanci zvali i to preko nekih iz sela i rekli da je otac ubijen pred kućom i da dođemo po njega. To je bilo strašno vreme i mi smo se plašili da nas ne navlače da dođemo, pa i nas da ubiju. Obratili smo se Kforu za pomoć da nas prevezu da uzmemo oca, ali su nas odbili. Posle sam saznao da je telo mog oca sahranjeno u neobeleženom grobu na Dragodanu u Prištini. Ekshumiran je u junu 2000. godine, a kažu da uzrok smrti "teška povreda" glave - priča B. A.

Navodi da je identifikovao odeću oca koja mu je prikazana, a telo je u novembru 2000. Kfor prevezao u Gračanicu.

- Žalio sam se jer sam jako razočaran svime što se dogodilo. Od Unmika nisam dobio nikakvu asistenciju, ni pomoć. Ne verujem da bi mi otac bio živ da su drugačije postupili, ali sve što su uradili je strašno. U Gračanicu su ga doneli u običnom sanduku od dasaka koji je bio zatvoren, i nisu mi dali da ga otvaram jer su rekli da su samo kosti ostale. Ćušnuli su mi 50 evra da ga zakopam i otišli. Tek tako, bez reči i objašnjenja. Normalno, platio sam za sanduk po našim pravoslavnim običajima i tužio sam ih jer to kako su postupali je prava sramota - obšanjava B. A.

Komisija je ovu odluku, između ostalog, donela jer Unmik nije dostavio nikakve spise vezane za istragu nestanka i smrti Miloša A, što je takođe ozbiljan propust. Komisija UN napominje da je pravilno održavanje istražnih spisa koji se tiču takvih krivičnih dela kao što su ubistva i nestanci, od otvaranja istraga do njihove predaje, ključno za nastavak takvih istraga. Komisija takođe napominje da Unmik nije dostavio nikakvo objašnjenje za nedostatak dokumentacije, iako je za to imao pune dve godine. Posle godina sumnji, spekulacija i žalbi tek nedavno je na videlo izašlo da Unmik nije radio svoj posao kao i u slučaju porodice iz Prizrena čiji su otac i sin Ah. C. i An. C, nestali u junu 1999. godine, o čemu su "Vesti" takođe pisale.