Prokletstvo srpskih velikana (5): Jedini posetilac krava
Da je živ, Petar Kočić bi danas pisao više nego ikad, reče pre nekoliko dana jedan sedi banjalučki književnik, jer kad ovim našim današnjim vlastodršcima dodaš strance koji nas 20 godine drže pod protektoratom, stvara se idealna podloga za nekog novog Davida Štrpca. Kočića nema, ali njegova dela, naravno, žive.
Živi i sećanje na njega, ali uglavnom poslednjeg vikenda u avgustu kada se na njegovoj Manjači održava tradicionalna manifestacija Kočićev zbor. Čuvenu planinu tih dana obiđe više od 100.000 ljudi, a centralni događaj, uz šatre, muziku i pečenje, jesu borbe bikova. Jablan i Rudonja nisu slučajno ušli u Kočićevu pripovetku. Tokom preostalih dana u godini Kočića se ne seća niko, osim nekolicine stanovnika zaseoka Kočići u selu Stričići gde je Petar odrastao.
Principova kućaU selu Obljaj, nedaleko od Grahova, rodio se 1894. godine Gavrilo Princip, čovek koji je promenio istoriju sveta. To ipak nije dovoljno da se kuća u kojoj se rodio tretira kao spomenik kulture. U stvari, u pitanju su samo ostaci kuće, njeni temelji na kojima se i danas naziru njegovi inicijali koje je uklesao 1909. godine. Kuća je izgorela u poslednjem ratu, a u njoj i neki dokumenti koji su govorili o pripremi atentata na Franca Ferdinanda. |
U tom zaseoku i danas postoji kuća u kojoj se Kočić rodio, koja nije zaštićena kao spomenik kulture. Napravljena od drveta, oronula, nagrižena zubom vremena, ali i nebrige. Gomila dotrajalih dasaka, paučina, smeće, rupe na krovu, kuća izgleda kao da će se svakog časa urušiti, ali na njenim vratima uredno je stavljen katanac.
Nije poznato ko ga je poslednji put otključao, niti ko uopšte ima ključ. Opušci, boce od sokova i piva ispred kuće dopunjuju sliku nemara. Svi stanovnici Kočića, a ukupno ih ima sedam, mogu samo da gledaju kako propada nešto što nikako ne bi smelo.
- Sramota, šta drugo reći. Svakog dana prođem ovuda kada kravu Brezovu vodim na pašu. Ova kuća ne zanima nikoga - priča Zoran, jedan od meštana. - Nekad su znali doći neki iz Banjaluke pred zbor da malo pospreme okolo i krov zakrpe. Sada niko više ne dolazi. Samo Brezova i ja ponekad obiđemo imanje. Ona malo pase travu oko kuće, dovoljno da ne zaraste potpuno, a ja ponekad nešto uradim i sklonim smeće, ali to nije dovoljno - veli Zoran.
