Tribina o ubistvu Đinđića: Ispitati i Koštunicu
Učesnici tribine "Politička pozadina ubistva Ðinđića" zatražili da se u istrazi o pobuni JSO ispita i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica.
U sadašnjim političkim odnosima nema velikih šansi da se otkrije politička pozadina ubistva premijera Srbije Zorana Ðinđića, ocenili su učesnici tribine "Politička pozadina ubistva Ðinđića".
Oni su istakli da je potrebno u istrazi o pobuni Jedinice za specijalne operacije (JSO) ispitati i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu. Advokat Rajko Danilović, koji je učestvovao u procesu optuženima za ubistvo Ðinđića, rekao da je utvrđeno ko je izvršio sam čin ubistva, ali je Srbija daleko od toga da sazna ko je sve učestvovao u ovom činu. Možemo konstatovati da su ubistvo izvršili zemunski klan i JSO, ali iza političkog ubistva, što jeste ubistvo premijera, stoji politika i to nije rasvetljeno u celini, rekao je Danilović.
Stvar nije rešena i sve je otvoreno, ali u sadašnjim političkim odnosima nema šanse da se rasvetli pozadina ubistva. Ipak, nikad se ne zna, ocenio je Danilović. Novinar Vremena i autor knjige o Zoranu Ðinđiću Miloš Vasić ocenio je da bi rasvetljavanje ubistva pripadnika službe državne bezbednosti Momira Gavrilovića bio "konac koji će rasplesti džemper" pozadine ubistva premijera.
Prema njegovim rečima, druga priča koju treba rešiti je i pobuna JSO i naklonost medijima prema njenim pripadnicima za koje je tekao da su "banda jajara i dripaca".
Medijska podrška za JSO i Zemunski klan, kroz novine koji su oni finansirali, nikada nije do kraja istražena i odatle bi trebalo možda početi priču o pozadini atentata na premijera, ocenio je Vasić.
Vasić je istakao da treba podsetiti i na sistemsku opstrukciju Demokratske stranke Srbije u saveznoj skupštini kada se usvajao zakon o borbi protiv organizovanog kriminala i istup funkcionera ove stranke Dejana Mihajlova o saznanjima o ubistvu Ðinđića, koji zbog toga nikad nije pozvan na odgovornost.
Novinar Slaviša Lekić, čiji je film o Ðinđiću prikazan uoči ove debate, rekao je da od 20 njegovih sagovornika 15 smatra da je centar hajke protiv Zorana Ðinđića bio u okruženju Vojislava Koštunice. Lekić je rekao da ne veruje da će biti otkrivena politička pozadina Ðinđićevog ubistva, ne zato što nema politčke volje, već je politički interes da do toga ne dođe.
Veliki korak u toj istrazi bi bio napravljen ako bi se krenulo od moje branše, od ljudi koji su se tada stavili u funkciju batine jedne političke grupacije, bili vlasnici pojedinih listova, udarne pesnice, a neko i načelu javnosg servisa Srbije, rekao je Lekić.
Lekić se našalio da bi politička pozadina ubistva možda bila rešena kada bi predsednik Srbije Tomislav Nikolić formirao komisiju koja bi se bavila tim pitanjem i na njeno čelo postavila Miloša Vasića.
Predsednik Socijaldemokratske unije i potpredsednik Ðinđićeve Vlade Žarko Korać ocenio je da Srbija ima prljavu savest kada je reč o Ðinđiću i da je bilo strašno kako se država okrenula protiv jednog čoveka. Korać smatra da u Srbiji postoje političari prvog i drugog reda, jer se pozivu suda da da iskaz na okolnosti pobune JSO jedino ne odaziva Vojislav Koštunica.
Ovde je potpisivana peticija da Koštunica ne može biti pozvan na sud, rekao je Korać i istakao da kao psiholog može da konstatuje da se, ako se neko ne odaziva pozivima suda, onda verovatno nešto krije.
Korać je rekao da bi trebalo istražiti ubistvo Momira Gavrilovića, ali da njega mnogo više interesuje iskaz zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića. On je bio zaštićen svedok, koji je strašno mučen, a potom zapaljen i bačen na autoput ka aerodromu. On je bio profesionalni policajac i njegovo svedočenje dosta bi reklo o pozadini ubistva, objasnio je Korać.
Korać je istakao da je Vukojević prvi koji je posvedočio da je zemunski klan imao kontakte sa političarima iz Koštuničinog okruženja
