"Građanke, srećan vam 8. mart"
Zaštitnik građana Saša Janković čestitao je svim građankama 8. mart, dan kojim se obeležava težnja ka rodnoj ravnopravnosti. Od mnogih oblasti u kojima još nema suštinske ravnopravnosti muškaraca i žena, u ovoj godini će, kako je obećao, posebno pratiti kako se ostvaruje zaštita trudnica i porodilja na poslu i koliko se uspešno preduzimaju mere protiv rodno zasnovanog nasilja.
Republički ombudsman će zbog toga pojačati kontrolu rada organa vlasti u obezbeđivanju isplate naknade za vreme trudničkog bolovanja, porodiljskog odustva i odsustva radi nege deteta i zaštite od otkaza za vreme trudnoće, piše u saopštenju.
Istovremeno, zaštitnik građana istakao je da mu Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike nije, u skladu sa zakonskom obavezom, odgovorilo koje je konkretne mere, kao nadležni državni organ, preduzelo ili planira da preduzme da bi se popravio položaj trudnica i porodilja na tržištu rada.
Zaštitnik građana je naveo da je sa žaljenjem primio vest o smanjivanju kvote za upis žena na Vojnu akademiju, a posebno smatra nepravilnim da se konkursom ograničava, umesto da se podstiče prijem žena.
"U konkursu za Vojnu akademiju stoji da će biti primljeno 'do 15 odsto kandidata ženskog pola', umesto da se utvrdi najniži procenat za prijem kadetkinja koji garantuje bar minimalnu zastupljenost žena", rekao je ombudsman i istakao da veruje da takve situacije neće biti obeležje narednog perioda, ali da će oštro upozoravati na nepravilnosti i neefikasnost državnih organa u preduzimanju mera na
uspostavljanju pune rodne ravnopravnosti.
Kako je nastao Dan žena?
Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan žena, kao deo borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.
Prvi put Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u SAD deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike. Ideja za obeležavanjem Međunarodnog dana žena pojavila se početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših uslova rada. Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su protestovale prvi put 8. marta 1857. godine u Njujorku zbog loših uslova rada i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija, a žene su dva meseca kasnije osnovale sindikat.
Osmomartovski protesti postali su narednih godina tradicija, a najmasovniji su bili 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka tražeći kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Prva međunarodna ženska konferencija je održana 1910. godine u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke internacionale, kada je ustanovljen Međunarodni dan žena, na predlog Klare Cetkin, koja je bila član Nemačke socijalističke partije. Sledeće godine Međunarodni dan žena obeležen je u Austriji, Danskoj, Njemačkoj i Švajcarskoj. Demonstracije povodom Međunarodnog dana žena u Rusiji bile su prvi stadijum ruske revolucije.
Nakon Oktobarske revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Vladimira Iliča Lenjina da 8. mart postane državni praznik i tokom sovjetskog razdoblja koristio se za obeležavanje "herojstva radnica".
Međutim, u mnogim komunističkim državama taj praznik je izgubio svoju ideološku osnovu i postao je prilika muškarcima da iskažu ljubav i poštovanje prema ženama. UN su 1975. godine, koja je bila proglašena Međunarodnom godinom žene, zvanično počele da obeležavaju ovaj praznik pod nazivom Međunarodni dan žena. Dve godine kasnije Generalna skupština UN je rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira.
