Bure rakije za generala
Poučeni dosadašnjim lošim iskustvima i još lošijim vestima koje su u Srbiju stizale iz Haškog tribunala, malo je ko u selima pod Suvoborom, a posebno u Koštunićima, rodnom selu generala Momčila Perišića, verovao u pravdu i mogućnost da njihov Moma bude oslobođen nakon drakonske presude po kojoj je bio osuđen na 27 godina zatvora.
U iščekivanju vesti iz Haga selo je bilo i pusto i nemo - na putevima nigde ikoga, pred seoskom prodavnicom isto, narod se povukao u kuće čekajući da dođe vreme najavljeno za čitanje odluke suda po žalbi generala Perišića. Ipak, najnapetije je bilo u kući Đorđa i Nade Perišić, Momčilovog brata od strica i generalova snahe koji su zajedno sa reporterom "Vesti" čekali vesti iz Haškog tribunala.
U tako napetoj atmosferi i minuti su dugi kao večnost, a o satima i da se ne govori. Kroz uzdah se progovori tek po koja reč i to onako, više kao za sebe, više kao odušak onome što je u duši. Svi nemo gledaju u ekran televizora prizivajući trenutak kada će se pojaviti bilo kakva vest o tome kakva je sudbina generala Perićića.
Tešku tišinu u kući Đorđa Perišića prekida zvonjava telefona reportera "Vesti" i svi prisutni u kući su znali, a kako su znali to niko ne ume da objasni, da tim pozivom u kuću Perišića i Koštuniće stiže vest o presudi. I stvarno, vest iz Redakcije glasi: general je oslobođen po svim tačkama optužnice i sada je slobodan čovek!
I ne čekajući ni trena u kući Đorđa Perišića nastalo je opšte čestitanje i ljubljenje, a onda je pala i komanda domaćina: "Nado, kuvaj vruću rakiju za celo selo! Tek posle petnaestak minuta od kada je počelo slavlje u kući Perišića i na televizijama je objavljena vest o oslobađajućoj presudi što je bio znak za komšije i meštane Koštunića da kao bez duše dotrče do kuće Đorđa Perišića da proslave srećan događaj.
A onda su, prema redosledu, usledile stotine telefonskih poziva iz Kanade, Beograda, Amerike, Novog Pazara, Čačka, iz okolnih sela... znanih i neznanih koji su imali želju da podele radost sa familijom Perišić.
Đorđe Perišić, kao i većina dobrih srpskih domaćina, u podrumu ima bure rakije koju čuva za posebnu priliku.
- Rakiju u ovom buretu čuvam ravno 30 godina i ovo je prava prilika da ga otvorim. Ali, to ću uraditi zajedno sa mojim bratom Momčilom, jer ćemo uz rakiju bar na kratko zaboraviti sve ono što se dešavalo proteklih godina. Uostalom, u životu nisam imao bolju priliku da otvorim bure nego što je vest o slobodi mog brata Momčila.
Selo Koštunići će organizovati do sada nezapamćeno seosko slavlje u čast generalu Momčilu Perišiću. U subotu pred seoskom crkvom ćemo napraviti veliko slavlje za sve meštane sela pod Suvoborom i tako ćemo iskazati šta mislimo i šta osećamo. Veliki nam je kamen pao sa srca i to valja proslaviti - zaključio je Đorđe.
Očistila dvorište i putNema toga u selima pod Suvoborom koga nije obradovala vest o oslobađajućoj presudi generalu Momčilu Perišića, ali čini se da niko nije toliko obradovao lepoj vesti iz Haga kao njegova snaha Nada.
Suze radosniceMiroslav Nedeljković, prvi komšija Perišića i čovek koji je proveo detinjstvo sa generalom ni do sada nije krio da je uvek plakao kada je prolazio pored Momčilove kuće dok je bio u Hagu. |
