"Bravo za bombardovanje Srbije, ua za prizanje Kosova!"
Novoizabrani američki ministar odbrane Čak Hejgel snažno je podržavao bombardovanje Srbije, ali se protivio slanju kopnenih trupa. Takođe, on je oštro upozoravao administraciju Džordža Buša na posledice priznavanja nezavisnosti Kosova i smatra da ostanak američkih trupa u Evropi ima smisla samo zbog pregovora oko Kosova.
Sjedinjene Američke Države su, posle silnog natezanja, dobile novog sekretara odbrane, Čaka Hejgela, republikanca iz Nebraske, koji je tokom sedmica rasprava u Vašingtonu prošao kroz "toplog zeca", između ostalog i zbog činjenice da je tokom godina menjao mišljenje o ključnim političkim pitanjima.
Ta njegova osobina, kako se čini, najbolje se mogla pratiti kroz genezu američkih odnosa prema kosovskoj krizi, od odluke Vašingtona da pokrene operaciju vazdušnih udara u martu 1999. godine, pa sve do rasprave o povlačenju američkih snaga iz Evrope.
Hejgel je, svojevremeno, bio jedan od glasnijih zagovornika ideje da se sukobi na Kosovu reše operacijom vazdušnih udara, ali je u maju 1999. godine bio i oštar protivnik slanja američkih kopnenih trupa u taj konflikt.
Uoči odluke Kosova da jednostrano proglasi nezavisnost, Hejgel je pisao tadašnjoj državnoj sekretarki Kondolizi Rajs i sekretaru odbrane Robertu Gejtsu upozoravajući ih na posledice priznavanja kosovske nezavisnosti.
"U vreme kada su naši odnosi sa Rusijom poremećeni, kada su naše snage rasute i preopterećene, i uz probleme sa kojima se NATO suočava u Avganistanu, želja Evropljana da se uhvati ukoštac sa mogućim izbijanjem nasilja na Kosovu je pod znakom pitanja", navodi se u Hejgelovom pismu Rajsovoj i Gejtsu.
"Moramo dobro razmisliti o svim aspektima kosovskog pitanja, ozbiljnim opasnostima od nasilja prema Srbima na Kosovu i načinima da izbegnemo izolaciju Srbije i pretvaranje te države u neprijatelja", naveo je Hejgel u pismu koje je do očiju javnosti dospelo tek pošto je Amerika priznala nezavisnost Kosova.
Hejgel je tokom proteklih godina zdušno podržavao povlačenje američkih snaga iz Evrope, smatrajući da u postojećim okolnostima te snage predstavljaju samo teret za ionako sve manji vojni budžet SAD. Takav stav ima i prema ostanku Amerikanaca na Kosovu, iako smatra da bi povlačenje trupa u vreme pregovora bio loš signal i za Beograd i za Prištinu.
