Zrenjanin: Komirane bube padaju sa neba
Žitelje grada na Begeju iznenadila je, ali još više uplašila informacija Instituta za javno zdravlje Batut da je prošle godine najviša vrednost sumpor-dioksida u Srbiji zabeležena baš u Zrenjaninu i Elemiru, koji je desetak kilometara udaljen od grada na Begeju.
Maksimalna dozvoljena koncentracija sumpor-dioksida u vazduhu iznosi 125 mikrograma po metru kubnom, a u Elemiru je prošle godine bila na samoj gornjoj granici, a od 365 dana u godini čak u 153 je zabeležena nekoliko puta veća koncentracija čađi u vazduhu od dozvoljene.
Elemir, sa oko 7.000 stanovnika, pravi je banatski Teksas. Načičkan je naftnim i gasnim postrojenjima, a tu je i jedina srpska fabrika sintetičkog kaučuka. Elemirci se godinama žale na zagađeni vazduh i da kisele kiše, nastale rastvaranjem sumpor-dioksida uništavaju povrtnjake i njive. Svakoga dana u fabrici izgori oko 500 kubnih metara gasa, takozvane C4 frakcije. Zasad je pogon koji bi prerađivao otpadne gasove u energiju, samo u planu.
Fabriku sintetičkog kaučuka u Elemiru muči i transport sirovina. Železnička pruga Pančevo-Zrenjanin-Kikinda nema dovoljnu nosivost za svu robu koja godišnje treba da se dopremi u Elemir. Tako su cisterne iz Slovačke, nedavno, stigle do Sente, a onda išle preko Beograda jer pruga ne može da izdrži pritisak.
Zrenjaninac Radovan Piljak živi u naselju Duvanika, koje je vazdušnom linijom najbliže Elemiru i fabrici sintetičkog kaučuka. Kaže da je nebo iznad fabrike uglavnom sivo.
Pod tmurnim nebom- Nekako sam srećnija kada u marketu kupim povrće, a znam da je niklo u plasteniku. Nema više onih pravih prirodnih ukusa, ali smo bar spokojniji, jer nije bilo pod otvorenim i nikad vedrim nebom - kaže Milica Dragičević. |
- Teško se diše od čađi, a imamo sve panje parkova u gradu. Leti ne možemo da živimo od najezde komaraca i čudnih crveno-crnih buba koje padaju sa neba u polukomatoznom stanju - priča Radovan.
Steva Sokolov kaže da leti ne može da se živi od prašine.
- Teretnjaci "drmaju" grad, prolaze kroz centar, pa pucaju zidovi na starijim kućama. Živim u Ulici Nikole Pašića, gde dnevno prođe i pedeset kamiona. Teško se diše, sa prvim toplijim danima oseća se i miris kafilerije, koja je smeštena na ulazu u Zrenjanin, iz česama nam curi otrovna voda kojom se tuširamo, peremo zube, a neki je, zbog nedostatka para i piju. Bog neka nam je u pomoći - očajan je Sokolov.
Slobodan Radovanov tvrdi da mnogo dece boluje od astme i hroničnog bronhitisa, ali građani ni o čemu nisu obavešteni.
- Kada vam neko kaže da je sve u granicama normale, ali da otrovnih čestica u vazduhu ima i sve to naša pluća udišu, sve vam postaje jasno. Baš nekako verujem u onu staru narodnu što te ne ubije, to te ojača", pa tako i razmišljam kada smo preživeli černobilsku nuklearnu katastrofu i NATO bombe, Elemir je za nas Banaćane, bezazlen, poput dečje igre - zaključuje Slobodan.
Uprkos brojnim pokušajima da dođemo do podataka o broju dece obolele od astme ili bronhitisa, nismo uspeli u tome, a medicinske službe nezvanično tvrde da se broj alergijskih oboljenja nije bitno povećao.
