Vučić zapošljava i Srbiju i region?
U zlatno doba koje Srbija pamti kao doba nesvrstanosti, a većina sveta kao Hladni rat, jugoslovenska vojna industrija je cvetala naoružavajući desetine novostvorenih država, uglavnom azijskih i afričkih osamostaljenih kolonija. Hladni rat je hranio doktrinu proizvodnje raketa kao kobasica, a naftom bogati Arapi želeli su da se što pre domognu oružja koje je bilo jeftino kao sovjetsko, a kvalitetno kao američko.
Hladnog rata odavno nema, Jugoslavija se raspala, vojna industrija nije ni senka onoj od nekad, a ni zemlje nastale na razvalinama SFRJ nemaju međunarodni položaj kakav je imala Titova država.
Iračani, najbolji kupci
|
Ipak, vicepremijer Srbije Aleksandar Vučić je rešen da oživi proizvodnju oružja. Uspeo je i da nađe kupca, pa će Srbija ubuduće biti deo raketne odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata.
- Raketni sistem ALAS znači mnogo za Srbiju, i prve investicije u proizvodnju visokosofisticiranih raketa očekuju se za nekoliko nedelja - izjavio je Vučić pošto je sa šeikom Abdulahom bin Zajedom, koji je pokazao interesovanje i za raketni sistem "Bumbar", potpisao nekoliko sporazuma.
- Kada je šeik došao na štand srpskog izvoznika oružja Jugoimport - SDPR, svi Kinezi i Britanci su se okupili i pitali za šta se on interesuje. Emirati imaju najmoderniju armiju, raspolažu sa onim što nema ni američka vojska, a zainteresovani su za zajednička ulaganja sa nama i za kupovinu srpskog oružja - istakao je Vučić.
|
ALAS
|
Srbija će za potrebe Emirata praviti savremene, kako Vučić kaže, visokosofisticirane rakete, uz nova ulaganja u Krušik, Teleoptik i Utvu koje će biti deo tog posla.
Da bi vojna privreda istinski donosila novac, pre ili kasnije Srbija će morati da se ponovo "uveže" sa susedima, pre svega sa fabrikama u Hrvatskoj, BiH i Makedoniji.
Bumbar
Protivoklopni raketni sistem Bumbar razvijen je tokom devedesetih godina u Jugoslaviji na osnovu francuskog sistema Eriks. Namenjen je za uništavanje tenkova, oklopnih vozila i utvrđenih objekata na daljinama do 600 metara. Raketa kalibra 136 mm ima bojevu glavu koja probija 900 mm čeličnog oklopa, što je dovoljno da uništi svaki savremeni tenk. |
Vojna privreda u bivšoj SFRJ je funkcionisala tako da je deo proizvoda pravljen u Srbiji, deo u Hrvatskoj, BiH... Recimo kod tenka M-84, kotrljajuće delove je proizvodio "14. oktobar", u kragujevačkoj Zastavi izrađivani su pešadijski i protivavionski mitraljezi, dok je subotička fabrika Sever učestvovala u proizvodnji jednog od tehnički najsloženijih sistema u tenku, automata za punjenje i pražnjenje topa.
- Završne radove na čuvenom tenku je imao "Đuro Đaković" iz Slavonskog Broda, pogon je radio Famos iz Sarajeva, slovenačka Iskra je radila laser i elektroniku, optiku Zrak iz Sarajeva, oklop je stizao iz Slovenske Železarne, municiju je pravio Prvi Partizan iz Užica, hidrauliku Prva Petoletka iz Trstenika, top Bratstvo iz Travnika, a granate Pretis iz Vogošće. Upravljačke sisteme je izradio 21. maj, iz Rakovice i tako redom. Dakle, uvezana namenska privreda nešto može.
Ovako usitnjeni nećemo biti značajan proizvođač naoružanja i opreme - kaže general Dragan Paskaš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore.
Da je ovaj potez nužan svedoči i ponuda Kuvajta iz 2011. godine. Ta zemlja je krajem 80-ih kupila 149 tenkova proizvedenih u SFRJ i tražila je njihov remont.
Međutim, kompletna dokumentacija je u hrvatskom preduzeću "Đuro Đaković" i nijedna eks-ju država sama neće dobiti taj posao, već isključivo kao međunarodni konzorcijum. Nažalost, sujete su takve da su se novonastale države opredelile radije da ne zarade ništa, nego da zarađuju zajedno.
