Hajka na vukove i ražnjiće
Devotinske livade na obroncima planine Goč, išarane utabanim snežnim prtinama, sakupile su oko 500 lovaca, ljubitelja lova iz Vranja i okolnih sela, ali goste iz čitavog Pčinjskog okruga, kao i iz Leskovca, Niša, Aleksinca, Svilajnca, Pančeva... Sve je bilo kao stvoreno za manifestaciju Vranjski vuk 2013.
Zahvaljujući lovačkom udruženju Fazan iz Vranja upriličena je tradicionalna hajka na vukove, ali i druženje praćeno raznim vrstama takmičenja, kao što su pravljenje lovačkog gulaša, vučenje konopaca, bacanje kamena sa ramena...
Dok su lovci raspoređeni u više grupa krenuli oko šest ujutru u hajku na vukove, narod je na Devotinskim livadama počeo da se okuplja oko 10. Prva je bila vojska, predvođena potpukovnikom Goranom Stankovićem, koja je postavila šatore i spremala se da još jednom priredi narodu gastronomsku poslasticu vojnički pasulj. Lovačke ekipe su pripremale lovački gulaš.
- Ovo jeste hajka na vukove, ali i na sve ostalo, naročito na ražnjiće. Takva su vremena, ništa se ne propušta što se čoveku pruži - poručuje Svetomir Stojković Ceka, lovac Fazana.
Ražnjići od komada mesa, dimljene slanine i ljutih papričica mame, a još više žudnju podgrejava pogača koju stari lovac Fića vadi iz torbe. Glavni majstor za gulaš Velja Stevanović, sa pomoćnicima. Vladimirom Stojkovićem, Miloradom Jeftićem i Danilom Popovićem, objašnjava šta će se sve naći u gulašu. Meso od divlje svinje prednjači.
- Ne krijemo tajnu našeg uspeha, a to je ritual mešanja gulaša drvenom kašikom ložicom. Ona se okreće, dva puta oko svoje ose, a potom jedanput u suprotnom pravcu. Njeno kretanje prati i blago savijanje u kukovima onog koji meša gulaš - priča Velja i pokazuje kako se to radi.
VEPAR DUŠMANIN
Gde je sabor lovaca tu je i Ljuba Kostadinović, čiji se susret sa divljom svinjom još uvek prepričava. Ali, da ne bi kružile razne priče, Ljuba podseća na događaj, bez skraćivanja:
- Odem u lov sa šurakom, početnikom u lovu i pomislim na tren - Bože, da li će me izmaleriše? Povedemo kerove, najbolje u našem kraju. Dođemo u planinu, u jednoj dolini se stacioniramo, čujemo gde skviče svinje. Bacim pogled i zanemim od uzbuđenja. Imala je preko 200 kile. Nanišanim karabinom, ruke se tresu, opalim i ona pade kao pokošena. Izljubim se šurakom od radosti, prekrstim i pomislim: "Šta ti je karabin, gde pogodi, rupa kao za golf". Priđem svinji, a ona sa metkom u grudima skoči, pa kad me pojuri.
Bežim između drveća, ona za mnom. Jaoj, kad me zapali u zadnjicu, zalepi me za drvo. Mio život, skočim i opet bežim. Derem se, vičem šuraka da pomogne, a njega nema. Sreća, pa se rasvestiše kerovi, jurnuše na ranjenu alamunju, oboriše je, opalim još jedanput i ubijem je na mesto. Sednem na travu, srce da mi izleti od straha i radosti, podignem glavu i pogledam, a ono moj šurak se skida sa drveta. Pope me u auto, dovede kući, žena i sin skaču od radosti, velika svinja biće mesa za celu godinu, a mene ni da pogledaju. Kad počoh da kukam tad se rasvestiše. Mesec dana sam ležao u krevet, a po tri puta dnevno stavljali mi obloge od crnog luka na ubijotine - završava priču Ljuba.
But za doručakDo ekipe Fazana smestila se mešovita ekipa vojske i građanstva zvana Gugutka. Sa gostima su u rano jutro u slast pojeli jedan but svinjskog mesa i više komada pilećeg steka. Stanče Janjić, jedina žena lovac, ne trepće dok žvaće, navodi da se kod Gugutke najbolje jede.
Najbolje puškeVukove su odstrelili Goran Ristić iz sela Dulan kod Vranja, Gojko Stošić iz Vladičinog Hana, Slađan Mikić iz Trstene i Dragan Trajković iz Mijovca, sela u Poljanici. Lisice su odstrelili lovci koji sebe nazivaju "lisičarima".
|
Nailazi brigadni general Milosav Simović, za sve Simke, narodni čovek koji je u januaru dobio premeštaj u Niš. Pomagao je i narodu i lovcima svesrdno. U narodu oduševljenje, grljenje, ljubljenje, slikanje i kukanje što više nije u Vranju.
TEHNIKA I RAKIJA
Stižu lade nive, stižu i ustreljeni vukovi. Komešanje među narodom, svi bi hteli da ih vide, a većina da se slika sa njim. Tri vuka, jedna vučica i dve lisice, toliko je odstreljeno, mnogi kažu bogat lov. Ima i onih zluradih koji tvrde da je jedan od vukova iz zamrzivača, ali kad stigoše lovci iz Poljanice sa vučicom i vukom iz kojih još kaplje vrela krv, razuveriše se neverne Tome.
- Stižu jaki momci iz sela Drenovca - viču Poljančani koji navijaju za svoju ekipu u vučenju konopca.
- More, naši iz Sobine su najjači, mogu da povuku, ama i da popiju - nadglašavaju ih drugi.
- Ma, pogledajte ekipu od Tasketa, ko će njih da pobedi? Ovi iz Drenovca sirovi, ne znaju tehniku, a, ovi iz Sobine pregrejani od rakije - dobacuju treći.
Stiglo vreme i za ocenjivanje najboljih lovačkih gulaša. Neko iz žirija reče da im neće biti lako, jer mnogo su toga probali od ujutru, pa se boje da su im mirisi otupeli čulo ukusa. Proglasiše pobednike, pobedila je ekipa Gorana Ristića Šapranceta ispred favorita ekipe Fazana i Gugutke. Uvek ima onih koji se ne slažu sa odlukom žirija.
- Pobedio je onaj gulaš koji je najmanje bio to. Upravo je to i presudilo, jer se žiriju učinio posebnim - kažu poraženi.
Usledilo je bacanje kamena s ramena. Pobedio je Vladica Cvetanović iz Preševa, imao jaču ruku od Srđana Ilića i Milana Stanojkovića iz Vranja.
Od podne pa nadalje biju trubači iz Golemog Sela koje predvodi vremešni Dragan Janjić Musa i njegov naslednik Jovica Stojadinović Joca. Odjekuje: "Voleo sam u Šapcu kraj Save jednu malu", a onda i "Da znaješ, mori mome, da znaješ, kolka je žalba za mladost". Zavijaju truba i goč kao vuci, tresu se džepovi, vade se 'iljadarke. Mrtve kurjake više niko ni ne pogleduje.
