Majstor za male vozove

Milan Vujičić Klića iz Glogovca, automehaničar po zanimanju, za poslednjih 18 godina napravio je 11 turističkih vozića, koji prevoze putnike po svim poznatijim turističkim mestima. On je jedini proizvođač turističkih vozića u bivšoj Jugoslaviji, a koji mogu da se koriste u javnom saobraćaju. Milan kaže da u Novom Sadu postoji firma koja pravi slična vozila, ali ona imaju drugačiju namenu.

Milan i Zvezdan Vujičić

Prvi vozić napravio je 1995. godine za Kragujevac.
- Kragujevčani su tražili nekog da im napravi turistički vozić povodom Dana Kragujevca, Đurđevdana. Nije bio problem napraviti vozić, već obezbediti tehničku dokumentaciju. Samo za to Zastava je opštini tražila tri puta više para nego što je koštao jedan vozić. Bilo je gotovo nemoguće registrovati to motorno vozilo, jer nije postojalo u zakonu - priča Milan za "Vesti".

Njemu je to pošlo za rukom zahvaljujući doktorki mašinskih nauka Aleksandri Janković i Centru za bezbednost saobraćaja na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu, od kojih je dobio sertifikat, kao i jagodinskom SUP-u, koji je bio jedini u Srbiji gde se takvo vozilo moglo registrovati.

Težak tri tone

Prvi vozić imao je dva vagona, a Milan ga je sa ekipom radnika i svojim sinom Zvezdanom napravio za 60 radnih dana. Posao su, kaže, radili rutinski, jer su mere
Zvezdan Vujičić na mestu konduktera standardne. Utrošili su oko tri tone materijala.

- Pošto zakon nije poznavao takvo motorno vozilo, kada sam radio prvi vozić, mogao sam da ga radim kao prikolicu, pa da je nadogradim za prevoz putnika. Sada prikolica mora da zadovolji sve standarde o bezbednosti saobraćaja. Znači, da ima ugibljenje, svaki vagon mora da ima svoj kočioni sistem na sva četiri točka, a sistem upravljanja mora da bude knot sistem vuče. Svaki deo koji ugradim mora da bude originalan. Čak ni nitna kojom se zakiva lim, ne može da se ugradi ako nije atestirana. Dakle, svaki deo mora da bude podložan sertifikatu - dodaje Milan.

Dozvoljena dužina kompozicije je 18 metara, tako da vozić može da ima dva do tri vagona. On ne može da odstupi od tih mera. Jedino što je promenljivo su enterijer i boja, koju mogu da biraju naručioci posla. Znači, oni mogu samo da izaberu da li klupe da budu drvene ili tapacirane i od kog materijala će biti napravljene ručke.
- Lokomotivu pravim tako što preradim traktor 539, koji proizvodi firma IMT. Vagone pravimo ručno. To je jedini isplativ posao u Srbiji. Primera radi, na tenderu za plantaže "13. juli" u Podgorici najjeftiniji vozić koštao je 180.000, a najskuplji 225.000 evra. Za jedan takav najjeftiniji vozić koji rade stranci, ja sam mogao da napravim četiri - iskren je Milan.

Bosna bez zakona

Vešti automehaničar žali se samo da je ovaj posao malo nesiguran, jer naši i zakoni u bivšim jugoslovenskim republikama nisu usklađeni. Od pre dve godine u Srbiji postoji turistički vozić kao motorno vozilo, ali ga još nema u zakonima u bivšim jugoslovenskim republikama. Zbog toga 11. vozić koji je napravio za kanton Tuzlu još čeka na usklađivanje sa tamošnjim zakonima, iako je trebalo da bude isporučen još 25. decembra prošle godine.
 

- To je najkvalitetniji vozić koji sam do sada napravio i to za 22 radna dana. Ima dva vagona sa 36 mesta, koji bi putnike trebalo da vozi oko tri jezera sa termalnom vodom. Međutim, iako zadovoljava sve evropske standarde, njihovo zakonodavstvo ne poznaje takvo motorno vozilo. Sada moram čak da menjam i gume, jer ne zadovoljavaju njihov standard - objašnjava Milan.

Zanimljivo je da se u lokomotivi iza sedišta vozača nalazi sedište za turističkog vodiča ili konduktera. Za njih je ugrađen bežični mikrofon da mogu da se obraćaju turistima pri obilasku. Svaki vagon ima svoje ozvučenje da bi turisti mogli da čuju vodiča.
Milanovi vozići prevoze turiste i na Divčibarama, Zlatiboru, Oplencu, u motelu Vetrenjača u Vršcu. Trenutno je u završnoj fazi pregovora sa Hrvatskom, jer bi trebalo da uradi voziće za Pulu i Njivice na Korčuli.