Milion evra za otrovno jezero
Na sređivanju Aleksandrovačkog jezera kod Vranja u prethodne tri godine potrošeno je više od milion evra, a ono danas predstavlja običnu baru punu modrozelenih algi koje ispuštaju otrove opasne po zdravlje ljudi.
Iako je planirano da postane turistička atrakcija, voda u Aleksandrovačkom jezeru kod Vranja je zatrovana i velika je opasnost po zdravlje ljudi iz čitavog kraja, tvrde stručnjaci sa Instituta Jaroslav Černi i Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu.
Propali planovi
|
Prema rečima dr Snežane Simić sa kragujevačkog fakulteta, u jezeru su prisutne i alge sa afričkog kontinenta, kojih ima u slanim i tropskim vodama. Prilikom izumiranja, te alge iz svog organizma ispuštaju otrove koji mogu naškoditi i ljudima.
- Za samo dva meseca u Aleksandrovačkom jezeru došlo je do cvetanja modrozelenih algi kojih ima na području Srbije, ali u veoma malom broju. Ono što je za nas naučnike bilo zanimljivo jeste da u jezeru ima i algi koje potiču iz voda Afrike i do sada su primećene u Vojvodini, ali u veoma malom obimu. Prilikom uzrokovanja vode, koja je sada bukvalno zelena, ustanovili smo da u jednom litru vode ima čak 206 miliona bakterija. Zbog toga je došlo do pomora ribe, a pretila je opasnost i po ljude. Ukoliko se stanovništvo hrani ribom ili se kupa u jezeru, to može dovesti do poremećaja u ljudskom organizmu. Stradaju koža, jetra, dolazi do nesvestice, vrtoglavice i gušenja - kaže Simićeva.
Pošto su se Vranjanci letos masovno ovde kupali, a među njima je bilo najviše dece, prava je sreća što nije došlo do neke epidemije sa fatalnim posledicama. Modrozelene alge prenose vetar i ptice, ali i namernim dodavanjem algama "obogaćene" vode.
- Aleksandrovačko jezero je idealno stanište za razmnožavanje modrozelenih algi. Voda je topla, plitka, a zemljište ispod je prirodno slano. Prvo pojavljivanje ovih mikroorganizama primećeno je nakon čišćenja jezera 2010. godine. Mi smo 2011. godine upozorili na rizično poribljavanje jezera, jer su alge nepredvidive. Mogu da procvetaju, ali i ne mora da znači. Sve vreme od tada imali smo veliku opasnost po živi svet - ističe profesorka Simić.
Prvoslav Marjanović sa Instituta Jaroslav Černi izjavio je da Aleksandrovačko jezero nije ni bilo planirano za ribolov i rekreaciju, već samo za navodnjavanje. Međutim, sada je strogo zabranjeno ne samo kupanje u jezeru nego i navodnjavanje njiva i bašti i pojenje stoke. Takođe, opasno je jezero ispustiti, a nemoguće je zatrpati ga bez ispusta.
- U narednom periodu Aleksandrovačko jezero služiće samo kao naučna atrakcija, vrlo opasna po okolinu - zaključeno je u gradskoj upravi.
U maju 2011. godine stručnjaci iz Beograda su upozoravali da je sređivanje jezera uzaludno i nagoveštavali ovo što će se danas desiti. Trebalo je ostaviti celo leto da se zemlja, nakon što je voda ispuštena, suši, sve dok ne ispuca. A onda je duboko prekopati da se uništi svaka travka i ostaviti da se ponovo osuši, pa tek tada napraviti podlogu. Sada mogu da se pojave cijano-toksini, otrovi koje biljke ispuštaju, a koji su krivi za pomor ribe pre dve godine.
Prema nalazima Zavoda za javno zdravlje u oktobru 2012. godine, u Aleksandrovačkom jezeru postojala je bakterija ešerihija koli. Po rečima Eržike Antić, direktorke ove zdravstvene ustanove, radilo se o povećanom broju koliformnih bakterija fekalnog porekla. Međutim, zanimljiva je informacija da je postojanje bakterije registrovano još u aprilu, a da o tome javnost nije bila obaveštena kao ni stotinak kupača koji su se svakog vikenda okupljali na Aleksandrovačkom jezeru. Pre mesec dana sav živi svet u jezeru je izumro.
