Zubar s kleštima i rakijom
Samouki zubari po srpskim selima mogli su se videti do sedamdesetih godina prošlog veka. Oni su u svakodnevnom životu bili zemljoradnici, kovači, potkivači, brice, rabadžije, štrojači veprova... Oni stariji sećaju se da su ovi zubari vazda u džepu imali zubarska klešta umotana u novinsku hartiju.
Dušan Savić ima 80 godina i poslednji je seoski zubar u Srbiji. Živi u selu Gojna Gora na padinama Maljena, i uprkos svim savremenim tehničkim dostignućima u oblasti medicine, Dušan još na poziv meštana obilazi kuće ne odvajajući se od zubarskih klešta kojima meštanima, uglavnom onim vremešnijim, vadi ono malo zuba što im je u glavi ostalo. Na ovaj način, kazuje Dušan Savić, i dalje pomaže ljidima koje muči zubobolja, ali im i smanjuje troškove odlaska kod zubara i plaćanja zubarskih usluga koje u današnjim vremenima i besparici nisu jeftin poduhvat.
- Veštinu vađenja zuba sam nasledio od dede Milivoja i oca Milutina koji su imali klešta iskovana u seoskoj kovačnici i bili su na glasu po tome što su imali laku ruku. Pedesetih godina prošlog veka i ja sam počeo da narodu vadim zube tim istim kleštima, ali su se istrošila od brojnih upotreba i slomila se. U međuvremenu sam se modernizovao tako što mi je jedan prijatelj kome je ćerka bila zubarka poklonio prava zubarska klešta koja mi, eto, služe i danas - objašnjava Dušan Savić kako je i zbog čega počeo da se bavi ovim neobičnim poslom.
BAJONETOM NA VILICU
Dušan Savić je poslednji seoski zubar u selima na padinama Maljena, Suvobora, Kablara i Divčibara, ali nekada ih je bilo mnogo više. I među seoskim samozvanim zubarima bilo je onih koji su razvijali posebne tehnike vađenja zuba. Jedan od njih je bio Mlađen Marić koji je vojničkim bajonetom vadio zube.
- On je neki kratki puščani bajonet turpijom zarezao na vrhu i njime je vadio zube i bio je specijalista za teže slučajeve - kada škrbina zuba zaraste u desni ili kada se vadi zalomljeni zub. Tada Mlađen na livadi postavi ponjavu, položi pacijenta, sedne mu kolenima na ruke i tim zarezanim bajonetom obavi to što treba. Jeste da se dešavalo da se kuknjava pacijenta ponekad čula i u drugo selo, ali verovatno da pacijentu ne bi bilo lakše ni da mu je zub vadio pravi zubar - priseća se Dušan Savić.
Seoski stomatolog Dragan Savić je do sada, po svojoj proceni, izvadio toliko zuba da bi mogao da se napuni jedan bakrač, što bi, po proceni, bilo na hiljade zuba.
- Kada dođem kod pacijenta, prvo klešta operem ljutom rakijom, a potom i pacijent ispere usta rakijom, može i da stuče jednu, i tako počinje posao vađenja zuba. U zavisnosti da li vadim zub iz donje ili gornje vilice, pacijent sedne na tronošku ili visoku stolicu, što mu dođe kao zubarska stolica i to najčešće ispred kuće u dvorištu. Najbitnije mi je da kleštima uhvatim zub koji vadim, a posle pacijent može da se otima koliko hoće, da vuče ili da gura, ali zub ide van. Naravno, nikada niko od seoskih zubara nije upotrebljavao nikakvu anesteziju, a kada posao bude završen, pacijent ponovo ispere usta ljutom rakijom, neko i proguta rakiju i tako posao bude obavljen. Naravno, posle toga ide kafa, rakija, meze za majstora - objašnjava Dušan postupak vađenja zuba pod otvorenim nebom uz napomenu da je vađenje zuba bilo besplatno, osim ako pacijent nije zubaru u znak zahvalnosti napunio torbak pršutom, jajima, sirom, kajmakom...
KONAC PROTIV UROKA
Mnogi se Gojnogorčani i danas kada su u zrelom dobu pri susretu sa Dušanom Savićem prisete nemilih i bolnih scena vađenja zuba u detinjstvu.
- Najlakše sam vadio zube deci i to bez klešta. Zavežem zub končićem, uglavnom se upotrebljavao končić crvene boje zbog uroka, malo potegnem i problem je rešen. Jeste da su se deca plašila vađenja zuba, pa i stariji, ali moralo je tako da se radi. No, ni deci ni starima nikada nisam vadio zub pod upalom i nikada, ni meni ni drugima, nije se desilo da neko ima zdravstvene probleme zbog ovakvog načina vađenja zuba - ističe Savić koji je, pak, morao sebi da nađe drugog zubara.
Da nije Dušana Savića verovatno bismo o tome kako se u srpskim selima nekada lečila zubobolja znali samo iz priča. Ovako, reporter "Vesti" je bio u prilici da prisustvuje vađenju zuba 65-godišnjoj Veri Tešović. Na "zubarskoj" stolici postavljenoj nasred dvorišta ispred njene kuće zubar Dušan je posao obavio za tili čas.
- Dušan mi je povadio sve zube i to bez ikakvih problema jer ima laku ruku. Meni je izvadio sigurno jedno petnaestak zuba, a koliko je drugima u Gojnoj Gori i okolnim selima, ni broja im se ne zna. Mislim i čast i čest onim pravim zubarima, ali oni su daleko, a i, brate, mnogo su skupi - kaže Vera Tešović, koja se ratosiljala i poslednjeg zuba.
I tako, što bi rekao jedan junak Stevana Sremca "Srbija nezaustavljivo srlja u budućnos'", a Dušan Savić i njegovi verni pacijenti drže se tradicije, pa kud puklo!
Štrojio i veprove- Na glasu po "bezbolnom" vađenju zuba bio je neki Živorad Antonijević, pa Milun Lazović koji je prvi u ovim krajevima nabavio prava zubarska klešta. Među najboljim zubarima je bio i Miloš Stjepanović Zukan i njegovi sinovi Radojica i Slobodan koji su zube vadili pravljenim kleštima. Među onima koje treba pomenuti je i Dragan Babović, a neki Milan Cicović iz sela Duškovci je svakodnevno išao od kuće do kuće i nudio svoje usluge, a sa sobom je uvek nosio torbak s alatom. Negde je vadio zube, a negde štrojio veprove. Ipak, najbolji među najboljima je bio Milun Lazović koga je bio glas da onome kome on izvadi zub bolovi odmah prestanu. Ma, u svakom selu je bilo makar po dvojica-trojica zubara koji su narodu bili na usluzi u svako doba dana - priseća se Dušan Savić.
Zlatni osmehVadio je Dušan Savić bolesne i pokvarene zube, ali je vadio i potpuno zdrave i to mode radi. |
