Džabe leči Srbe

Srbija je devedesetih bila zemlja koju su svi izbegavali, ali Sirijac Muhamed Kamis odlučio je da dođe u Beograd i tu upiše medicinski fakultet. Studirajući i družeći se sa našim narodom, tu proveo, kaže, najlepše godine svog života. Fakultet je završio 1996. godine i onda otišao na specijalizaciju u Ameriku, ali Srbiju i njene ljude nikada nije zaboravio. Često se vraćao u Beograd, svoj drugi dom, da se vidi sa prijateljima i stalno bio na relaciji Beograd-Amerika-Sirija.

Zaljubljen u Srbiju: Dr Muhamed Kamis

 

U Beogradu je otvorio prvi privatni medicinski fakultet gde je diplomiralo već nekoliko generacija studenata, živi u Americi, i to u Čikagu, gradu sa najbrojnijom srpskom dijasporom. Vođen željom da pomaže i leči, u Čikagu je nedavno otvorio modernu poliklinku na kojoj se govori srpski jezik i na kojoj rade srpski lekari.

Doktor Kamis došao je na slavu Srpsko-američkog muzeja Sveti Sava gde ga je srdačno dočekao kolega dr Živojin Pavlović, predsednik Upravnog odbora muzeja. Tu je, na odličnom srpskom jeziku, ćaskao i družio se sa drugim gostima.

- Volim da provodim vreme sa "našima" - kaže dr Muhamed Khamis i priseća se kako je početkom devedesetih iz Sirije došao na studije u Beograd.

- Sedeo sam jednog dana sam u nekom restoranu u svojoj zemlji, a jedan čovek koji je bio za stolom preko puta primetio je da sam zamišljen i pitao me šta nije u redu, zašto sam zabrinut. Rekao sam da ne znam gde da upišem fakultet i da me to muči. On je odgovorio: "Slobodno idi u Srbiju da studiraš. Ja sam tamo poslao svog sina i odlično mu je! Uslovi za studiranje su fantastični, a narod je vrlo prijatan i prijateljski nastrojen." Eto, tako je sve počelo. Sledećeg dana sam otišao u srpsku ambasadu, dobio odmah sve potrebne papire i došao u Beograd. Taj grad i ti ljudi sa kojima sam imao kontakt bili su divni.

Na slavi muzeja: Sa dr Živojinom Pavlovićem

U Beogradu se, kaže, osećao kao da je u svom domu.

- Naučio sam srpski jezik za tri meseca. Kada sam 1990. godine došao u Beograd moji su tada bili u Kuvajtu, a to je baš bilo vreme kada je Irak napao Kuvajt. Nisam znao ništa o familiji, imao sam novac za šest meseci, ne više. Gazdarica me pustila da besplatno živim kod nje čak tri meseca! Imao sam zaista lep život u Beogradu i lepo iskustvo sa ljudima i to me je teralo da se tamo stalno vraćam. Idem svake godine, a prijatelji se šale i pitaju me što idem stalno u Beograd kad sam davno diplomirao. Ali ja ne mogu da ne svratim. U Beogradu sam opušten, izlazim svako veče, uživam u svemu tome. Idem svuda, imam puno prijatelja i poznanika.

Sećajući se kako je došao u Ameriku, dr Kamis kaže da nikada nije želeo da živi i radi u Americi, već u Evropi, a da je pravi razlog njegove prve posete bilo učešće na jednom kongresu. To je bilo 1996. dok je još bio student u Beogradu. Ipak, shvatio je da je ova zemlja idealna za sve ambiciozne i vredne ljude.

- Odlučio sam da završim specijalizaciju ovde, a onda sam se ponovo vratio u Beograd. Tamo je, međutim, već bila drugačija situacija. Onda sam otišao u Kuvajt, ali mi se ni tamo nije svidelo, pa sam se vratio u Čikago. Godine 2006. otvorio sam polikliniku malo dalje, na zapadnoj strani grada, a nedavno i drugu. Sada osećam da treba da vratim Srbiji jer nikada ne zaboravljam kada mi neko učini nešto dobro - kaže dr Kamis.

Zbog toga u njegovu polikliniku dolaze mnogi bez medicinskog osiguranja, a i oni koji nemaju para da plate.

- I njima pomažemo i dajemo ogromne popuste - kaže dr Kamis, naglašavajući još jednom da je sada na njega red da vrati Srbiji ono što mu je pružila.