Mladi Norvežani kao Srbi - smrt Evropskoj uniji!
Britanski “Ekonomist“ svrstao je prošle nedelje Norvešku u zemlje “supermodele“ koje će svet u godinama koje dolaze proučavati. Srbija je daleko od toga da postane supermodel-država, ali je po nečemu bliska pomenutoj nordijskoj zemlji. Poslednja anketa među srpskim građanima pokazala je da je podrška za ulazak u Evropsku uniju opala na 41 odsto, a Norvežani su ti koji su oduvek imali pomešana osećanja o evropskoj zajednici. Na dva referenduma rekli su: “ne, ostajemo izvan Unije“.
Profesora Ulfa Sverdrupa, direktora Norveškog instituta za međunarodne poslove i vodećeg skandinavskog stručnjaka za evropska pitanja, novinari “Večernjih novosti“ pitali su šta može reći iz iskustva svoje zemlje - kada podrška za EU integracije jednom počne da pada, može li ponovo da raste?
- Javno mnenje o pitanjima EU teži da se ljulja. To je, takođe, slučaj u Norveškoj. Primetili smo da mišljenje javnosti ima tendenciju da varira povezano sa drugim pitanjima, kao što je ekonomski učinak. U dobrim ekonomskim vremenima, podrška članstvu ima tendenciju da opada, ali u vremenima ekonomske neizvesnosti podrška za članstvo u EU ima tendenciju rasta.
Koji su glavni faktori koji su uticali da Norvežani izaberu da ostanu van EU - ekonomija ili im se nije sviđala ideja upravljanja iz Brisela? Čak i kada je EU dobila Nobelovu nagradu za mir, stotine Norvežana protestovalo je protiv takve odluke...
- Najčešći argumenti onih koji su protiv EU odnose se na zaštitu poljoprivrede i ribarstva, strah od otvorenog tržišta, kao i zabrinutost da bi članstvo u EU potkopalo norvešku demokratiju. Oni koji su “za“ stavljaju veći akcenat na bezbednost, ekonomski rast i činjenicu da je Norveška pripadala Evropi. Ipak, pogrešno je prikazati Norvežane kao evroskeptične. Referendum je bio tesan, a Norveška je blisko integrisana u EU kroz brojne sporazume. Uzgred, na ceremoniji dodele Nobelove nagrade bilo je mnogo više ljudi koji su marširali u čast nagrade nego onih koji su protestovali.
Kameron uveo neizvesnostŠta mislite o nameri Londona da redefiniše odnose sa EU, da li je EU bez Velike Britanije realan scenario? - Suviše je rano to reći, ali ne mislim da će doći do toga. Postoje dva elementa u govoru britanskog premijera Dejvida Kamerona. To je pokušaj da se reformiše EU i pokušaj zadovoljavanja domaćih zahteva. Izazov je u tome što ova dva elementa nije lako pomiriti. Govor je uveo neizvesnost. Za Evropu bi bio veliki gubitak ako Velika Britanija ode, a verujem da bi takođe bio veliki gubitak i za Veliku Britaniju. |
Postoji li drugačija percepcija EU između mladih i starijih u Norveškoj? U Srbiji su mlađi ljudi, poput studenata, protivnici EU integracija...
- Sličan obrazac se primećuje i u Norveškoj. I ovde se mlađi birači više protive članstvu u EU nego stariji. Mladi, takođe, govore da imaju ograničeno znanje o EU, a mnogi su ravnodušni.
Iako se sama držala van Unije, Norveška je uvek podržavala srpski put ka EU. Verujete li da će Srbija postati članica EU i da u Briselu ima iskrene volje za prijem novih zemalja posle Hrvatske i možda Islanda?
- Verujem da je dugoročni interes Srbije, regiona i Evrope da Srbija uđe u EU. To će omogućiti bezbednost, razmenu znanja i resursa, i uspostaviti predvidiv okvir za tržišta, investitore i građane. Međutim, u vreme evropske krize potpuno je razumljivo da EU izgleda manje atraktivna kada se gleda iz Srbije. Kriza ostavlja EU sa manje sposobnosti da upravlja brzim proširenjem. I dalje verujem da će na duži rok EU imati Srbiju kao zemlju članicu.
Po nekim prognozama Srbija neće moći da se pridruži EU za deceniju. Kako vidite EU za deset godina, sa manjim ili većim brojem članica?
- EU je u krizi. Države članice pokušavaju dodatno da integrišu evrozonu, a to stvara izvesne izazove za članice koje nisu u evrozoni. Neki dovode u pitanje prednosti članstva u EU. Ali, takođe postoje ogromne neizvesnosti i alternativni troškovi odlaska iz Unije. Raspad EU biće verovatan samo ako dođe do kolapsa evra ili kolapsa poverenja među državama članicama. Čak i tada, i dalje ćemo viđati dosta evropske saradnje. Ako pogledate unapred deset godina, globalna slika će se verovatno promeniti tako da će veći značaj imati Kina, Indija i rastuće sile. Iz takve globalne perspektive, verujem da će mnogi Evropljani misliti da treba da budu veliki i ujedinjeni s ciljem da igraju ulogu u svetu i da utiču na njegov razvoj.
Šta mislite ko će prevagnuti: istomišljenici holandskog premijera Marka Ruta koji smatraju da EU ne bi trebalo da bude kao “Hotel Kalifornija“ iz koga se nikada ne može otići, ili oni koji veruju da Evropa treba da se trudi da bude “još čvršći savez?“
- EU će se verovatno reformisati kao rezultat krize. I u tome nema ničeg novog, uvek je evoluirala. Mislim da bi trebalo izbegavati stanja ili-ili. Već postoji dosta fleksibilnosti u EU. Nešto od ovoga će verovatno prevladati. Ali, verujem u bližu integraciju evrozone.
