Srbi nezadovoljni - Srbima?!
Profesor Univerziteta Džon Hopkins Dejvid Kenin kaže da Srbi ne samo da su nezadovoljni drugima, nego i sami sobom, što može uticati na ceo region.
Doskorašnji analitičar CIA u intervjuu za "Politiku" na pitanje šta je glavni problem južno od Save, odgovara da su Srbi najveća zajednica u tom području i sve dok su oni i Srbija nezadovoljni ništa nije rešeno.
Političari kao rimski konzuliGovoreći o demokratiji u Srbiji Kenin kaže da mu je upalo u oči da posle prošlogodišnjih izbora partije koje su želele da formiraju vladu nisu pregovarale toliko o političkim i programskim principima, koliko o tome koja će da dobije koje državno preduzeće. "To znači da demokratija u Srbiji nije samo pitanje sistema nego i šta ko kontroliše. Danas u Srbiji imate situaciju da se ministar (Aleksandar) Vučić bavi pitanjima korupcije, dok premijer (Ivica) Dačić mora da objašnjava prirodu svojih ličnih kontakata. Vodi se i debata o tome šta je dozvoljeno, a šta nije u odnosima političara s biznismenima. Ono što gura Vučić - da korupcija bude u središtu pažnje - nije po sebi loša stvar, mada će zakomplikovati odnose među političarima", smatra Kenin. On ocenjuje da u Srbiji još ne postoje pravila za odnose političkih i ekonomskih lidera. "Političari u Srbiji kao da su u ulozi rimskih konzula koji bi po prestanku mandata odlazili u neko drugo mesto da budu prokonzuli, jer im je to bila garancija da neće biti uhapšeni zbog onoga što su radili dok su bili na vlasti", navodi Kenin. |
"Nije reč samo o tome da su Srbi nezadovoljni drugima, nego su nezadovoljni i sami sobom. Posle vekova političkih, društvenih i ekonomskih promena još nisu uspeli da stignu dotle da budu srećni sa onim što je postignuto, a to pogađa ceo region", smatra Kenin.
"Balkan sam pratio više nego druge oblasti, ali ne smatram sebe ’specijalistom’: više sam se bavio uporednim analizama, kaže nam na početku razgovora za "Politiku" dr Dejvid B. Kenin, koji se nedavno posle 31-godišnjeg staža penzionisao kao viši analitičar CIA, da bi postao honorarni profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu za napredne međunarodne studije Univerziteta "Džon Hopkins".
Kako biste uporedili današnji Balkan sa onim iz devedesetih?
Region je dostigao jedan stepen stabilnosti – premda je to u ovom slučaju prejaka reč, možda je adekvatnije reći "ravnotežu". Niko više ne pokušava da ratuje ni sa kim, niko se više ne oseća toliko nebezbednim u odnosu na nekog drugog da bi se dovodila u pitanje regionalna bezbednost.
Sa druge strane, po mom mišljenju, južno od Save, gde je bilo Osmansko carstvo, ništa još nije konačno, sve je još otvoreno, iako se zasad ništa ne menja. U svakom slučaju, ne verujem da je sadašnja situacija tamo trajna, verujem da će biti novih promena, premda se ne zna koje će doći prve.
Za ona područja koja su bila deo Austrougarskog carstva, sve je postavljeno na svoje mesto, uglavnom zato što su Srbi u Hrvatskoj izgubili rat 1994–1995: pobede na bojištu su i dalje važne, bez obzira na ideološke izjave koje dolaze sa Zapada.
Izuzetak je Vojvodina, takođe nekad deo Austrougarske, gde je glavno pitanje njene manje ili veće autonomije i položaja u Srbiji, koje je veoma komplikovano i za mene kao autsajdera veoma zanimljivo za praćenje.
