Rusija: Srbi, vreme je da se trgnete!

"Rusiji je Kosovo važno jer je važno Srbiji", kaže za "Večernje novosti" general Leonid Rešetnikov, direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja. Institut za strateška istraživanja jedna je od najvažnijih informativno-analitičkih poluga federalnih vlasti Rusije. Eminentni ruski stručnjaci (njih 180) zaduženi su za projektovanje i "kreiranje" strategije i politike Rusije, naročito u sferi nacionalne bezbednosti.

Problem Kosova i napetost oseća cela Evropa, a Rusiji je Kosovo važno jer je važno Srbiji

 

- Što se tiče saradnje RISI s Putinom, naša analitička produkcija doprinosi radu svih ključnih ruskih službi, od administracije predsednika, Ministarstva spoljnih poslova, službi odgovornih za bezbednost Rusije, ali i do krupnih korporacija kao što su "Gasprom", "Olimpstro", objašnjava Rešetnikov.

Doktor istorije i jedan od najvećih ruskih poznavalaca Balkana uveren je da Srbija iskreno želi mir na Balkanu, o čemu svedoče i nastojanja da uđe u pregovore sa privremenim organima vlasti u Prištini. Rešetnikov naglašava da "u geopolitičkom smislu Balkan je izuzetno važan. Ali koliko je Balkan istorijska, verska, kulturološka spona, toliko može da bude i zona raskola". Rešetnikov smatra da se "surovoj balkanskoj tranziciji još ne nazire kraj, a problem Kosova i napetost oseća cela Evropa".

- Srbija je svoju poziciju precizirala Platformom o Kosovu i Metohiji i od nje ne može i ne treba da odstupi - kaže Rešetnikov. - Rusija podržava nastojanja Beograda da se borba za očuvanje Kosova mora voditi u okviru međunarodnog prava. Rešenje pitanja Kosova moguće je samo u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN , što je potvrdio i predsednik Tomislav Nikolić u Briselu na početku pregovora Beograda i Prištine. Samo dijalogom se može ići u pravcu postizanja zajedničkog rešenja. Otvaranje predstavništva kosovskih Albanaca u Beogradu je neizbežno, a pomaže i operativnom rešavanju svih pitanja vezanih za KiM. Neophodno je, međutim, da i status tog predstavništva bude u skladu sa Rezolucijom, uz poštovanje dogovora. Iako OUN poslednjih godina gubi svoj autoritet, nemamo drugu alternativu.

Oko rešavanja statusa Kosova u Srbiji se stvara atmosfera povećanih očekivanja o ulozi Rusije. Čuje se, međutim, da se ta očekivanja nisu pretvorila u snažniju političku podršku?

- Za mene je gotovo neshvatljivo takvo mišljenje. Rusija je više puta izjavila da neće priznati Kosovo pre nego što ga Srbija prizna. I mi se držimo tog stava. O kakvoj još političkoj podršci možemo govoriti? Ako neke snage u Srbiji očekuju da će Rusija uticati na srpsko rukovodstvo, koje se često nije ponašalo patriotski, onda ću "razbiti" takva očekivanja. Rusi ne mogu i ne treba da budu veće patriote od samih Srba.

Svet doživljava duboku transformaciju i više nema dominacije jedne zemlje. Jednostrano delovanje destabilizuje svet, izaziva trku u naoružanju i tenzije u međucivilizacijskim odnosima. Šta su spoljno-politički prioriteti Rusije?

- Rusija je odustala od ideje jednostranog protivljenja SAD, kao svetskog hegemona. Imali smo priliku da se uverimo da se dvopolarni model uređenja sveta nije održao, kao i trka u naoružanju, a na kraju krajeva, atlantska civilizacija je pokazala pogubne rezultate. Zalažemo se za multilateralni razvitak čovečanstva. Mi smo za višepolarni svet, za svestrani razvoj u kojem Rusija određuje put tog razvoja, koje je predsednik Putin proklamovao kao "evroazijski". Sastavni deo tog saveza može biti, verujem i da hoće, savez pravoslavnih slovenskih naroda. Rusija i Srbija - deo su jedinstvene pravoslavne civilizacije, imamo isti duhovni i kulturni kod. Mi smo prinuđeni na zajedničku budućnost, svidelo se to tzv. prijateljima Srbije na Zapadu ili ne.

Kako ocenjujete promene u Srbiji?

- Reforme iz dvehiljaditih bile su za Srbiju katastrofalne. Bilo bi bolje govoriti ne o reformama već o svesnom, planskom rušenju nacionalne ekonomije. Zato, kad je u predizbornoj kampanje Tomislav Nikolić govorio o borbi sa oligarsima, čak pominjući kao mogućnost i "reprivatizaciju", to je zvučalo logično i razumno. Međutim, još se ne primećuju nikakve ozbiljnije strukturalne izmene u privredi Srbije. Naprotiv, kako pokazuju analize srpskih i zapadnih medija, u kabinetu gospodina Nikolića nije malo onih koji su, izgleda, u bliskoj vezi sa tim istim tajkunima.

Odnosi Rusije i Srbije, čini se, ulaze u novu fazu, koja nije zasnovana samo na bliskosti jezika, tradicija, kultura i veri već na ekonomskim interesima. Koliko je važna ekonomska saradnja dveju zemalja?

- Pre mesec dana, Rusija i Srbija su ugovorile namenski kredit u vrednosti od milijardu dolara za obnavljanje srpskih železnica. To nije prvi kredit koji je Rusija omogućila Srbiji, a po svemu sudeći ne i poslednji. U situaciji hroničnog budžetskog deficita koji preživljava Srbija, takva finansijska pomoć je, možda, i više nego politička podrška u užem smislu. Želim, takođe, da naglasim da srpskih proizvoda, pre svega prehrambenih, u Rusiji nema mnogo. A i onih kojih ima, nisu uvek dobrog kvaliteta. Srpski proizvođači moraju aktivnije da se probijaju na rusko tržište.

Gde je Srbija u budućem rasporedu geopolitičkih snaga?

- Nama u Rusiji nije najjasnija ogromna želja većeg dela srpskog političkog establišmenta da po svaku cenu postanu član Evropske unije. Da li Srbiju u evropskoj porodici čeka bar nešto lepo? Kakvu ulogu Srbija može da igra u jedinstvenoj Evropi? Očigledno je da će najkonkurentnije grane srpske privrede biti razrušene, jer nikome u Evropi nisu neophodni - konkurenti. Ti procesi nisu novi, oni se odvijaju već deset godina. Pristupanje EU mnoge asocira na mogućnost bezviznog kretanja u šengenskoj zoni, ali Bugarska i Rumunija pokazuju da i sa tim može biti problema. Evropska unija puca po svim šavovima, a uporna želja srpske vlade, uključujući i predsednika Nikolića da uđe u EU, liči mi na pokušaj da se ukrca na brod koji tone.

Šta mislite o radu suda za ratne zločine u Hagu iz kojih su oslobođena dva hrvatska generala, a i Ramuš Haradinaj, bivši lider OVK?

- Posle puštanja na slobodu Gotovine i Markača, kao i Haradinaja, Haški sud je sebe konačno i definitivno iskompromitovao. Kakav je to sud koji pušta na slobodu vojne prestupnike, generale i vojne zapovednike čije su ruke do lakata u krvi? Pritom, taj isti sud već devet godina ne može da presudi Vojislavu Šešelju. Šešelj se, istina, slikao sa „kalašnjikovim“ u rukama na ruševinama Vukovara, ali očigledno je da je to iscenirana fotografija. Ne opravdavam, naravno, poziranje sa automatskom puškom s ruševinama u pozadini, ali ako je Šešelj u nečemu kriv, to je poigravanje sa sudijama, "uznemiravanje umova", a ne za ubistva i pljačku. O tragičnom kraju Slobodana Miloševičća da i ne govorim. Haški tribunal danas je apsurd srbomrzačke farse. Umesto Haškog suda mora biti formirana nova struktura koja bi mogla da sudi ne prema rečima, nego prema delima.

Da li je završena dekompozicija Balkan? Može li Balkan biti vraćen balkanskim narodima? Da li su civilizatori Balkana zapravo njegovi osvajači?

- Narod Srbije bi morao da se trgne iz liberalno-mondijalističke hipnoze i shvati: ko je, sa kim je i šta zapravo želi. Tada, i samo tada, može se govoriti o vraćanju Balkana balkanskim narodima i izbavljenju od samoproglašenih civilizatora.