Poslednja želja da umrem nevin
Posle skoro tri decenije provedenih iza rešetaka najpoznatiji osuđenik na smrt u Srbiji Vučko Manojlović (69) prošetao je kroz Niš kao svi drugi slobodni ljudi.
Mnogi su ga na ulici prepoznali, ali je on svemu malo pridavao pažnje. U advokatskoj kancelariji Tanje Minčić-Marković, koja ga je zastupala poslednjih godina, Manojlović nije krio svoje prve utiske posle izlaska na slobodu.
- Osećam se kao da sam došao negde sa druge planete, da sam sišao sa neba. Sve je za mene novo, sve se toliko promenilo da nemam reči kojim bih to objasnio. Jeste, gledao sam povremeno televiziju, mnogo toga video i pratio, ali ipak je za mene sve ovo novina, na svakom koraku nova iznenađenja. Idu ljudi ulicom i pričaju mobilnim telefonima, gde god da uđem kompjuteri na sve strane, najmoderniji automobili na ulicama. A Niš? Mnogo se izmenio, moderne ulice i bulevari, prodavnice i centri kao u filmovima. I ovaj grad i ceo svet su mnogo napredovali dok sam ja robijao na pravdi boga.
Iscrpljen i vidno slab, oronuo, Vučko Manojlović nastavlja svoju potresnu ispovest:
- Još ne razmišljam racionalno, verovatno će sve vremenom doći na svoje mesto. Ove prve dane posle svih stresova i tegoba provodim sa rodbinom. Pokušavam da se priviknem na novi život. I jeste potpuno nov. Treba me razumeti, ja sam pola života proveo u zatvoru. Kako mi je bilo to samo moja duša zna. To nije muka, to nisu tuga i nesreća, to je jedan pravi pakao koji ne može da se opiše. Da nisam imao veru u sebe, da oko sebe nisam imao ljude koji su me podržavali i znali istinu za koju su se sa mnom zajedno borili, ne verujem da bih uspeo da preživim golgotu.
Molio da ga streljaju
|
Vučko Manojlović rođen je 1944. godine u selu Dobre Vode kod Bojnika, nedaleko od Leskovca. Kao građevinski radnik radio je u Industriji građevinskog materijala Ćele kula u Nišu i bio je vozač autobusa u Jug ekspresu u Leskovcu. Prvi put sukobio se sa zakonom kada je optužen, a potom i osuđen za silovanje. Za namešteno silovanje, kaže, koje nikada nije izvršio. Čak ga ni žena, koju je navodno silovao, nije teretila na sudu. Priznala je da su je nagovorili i ucenili da svedoči protiv njega. Ipak, morao je u zatvor, a kada je izašao pokušao je da se razjasni sa sudijom, koji ga je osudio, i zamenikom tužioca u Leskovcu.
- Hiljadu puta sam do sada rekao, Bog mi je svedok, i ponoviću opet - ja nikoga nisam ubio. Ali, otom potom, da se malo sredim i oporavim, pričaćemo još o svemu tome.
Ne krije Vučko da mu je teško, ali skuplja snagu i nastavlja:
- Mnogo je emocija u meni, najviše zbog toga što sam dužan mnogim ljudima koji su bili uz mene i pružali mi podršku. Plemeniti ljudi shvatili su da sam nepravedno osuđen. Vraćali mi veru u pravdu. Sada sam slobodan čovek, ali sa mnogo godina ovog svog nesrećnog života. Znam da nije ostalo mnogo, ali sve što imam od preostalog života iskoristiću da se odužim plemenitim ljudima koji su verovali u mene i časno odem na onaj svet.
Vučku Manojloviću, osuđenom najpre na zatvor od 20 godina, kazna je preinačena u smrtnu. Kada je smrtna kazna ukinuta opet je dobio vremensku, ali od 40 godina. U zatvoru je proveo punih 28 godina i mesec dana. Pomilovao ga je predsednik Srbije Tomislav Nikolić ukazom od 1. februara 2013.
