Šume proterane iz Banata
Plodna Vojvodina koja se diči hektarima pšenice i kukuruza, nikako se ne može pohvaliti šumama, a po nedostatku drveća prednjači Banat koji se po nepošumljenim goletima nalazi pri samom vrhu u Evropi.
NAJBOLJI HRAST LUŽNJAK: Slađan Suručić
U Srbiji, gde se svako malo govori o siromaštvu, hrani se uvek davala prednost, a i ono malo drveća nekontrolisano se koristilo za ogrev, pa su vojvođanske šume izgorele u pećima, naročito otkako je cena gasa nekontrolisano porasla.
Slađan Suručić, šef Šumske uprave Zrenjanin, kaže da se u Vojvodini pod šumama nalazi 140.000 hektara, što je oko sedam odsto ukupne površine. U Vojvodini ima i područja sa površinom od oko 100.000 hektara sa manje od jedan odsto šumovitosti, a drveće smanjuje efekat staklene bašte, štiti zemljište od erozije, a oranice od prekomernog isušivanja. Kada se uzme u obzir da je šumovitost Srbije oko 27 procenata, a Evrope čak 40, sasvim je jasno gde se nalazi Vojvodina. Severni Banat ima pod šumom 0,7 odsto površine, a južni 5,4 odsto. Grad Zrenjanin ima samo 2,6 procenata šume.
Slađan Suručić naglašava da postoje pisani dokumenti da su na ovim prostorima pored močvara rasle šume.
- Može se dokazati da su u 16. veku na području Banata postojale velike šume bogate raznovrsnim drvećem i brojnom divljači jeleni su ovde viđani u krdima i od 2.000 primeraka. Ovde je najbolje saditi hrast lužnjak, jer se ispod plitkog gornjeg sloja zemlje nalazi glina, a ispod nje voda i vlaga. Tvrdi glineni sloj najlakše probija koren hrasta - kaže Suručić.
Seča drva
|
Nekad su se hrastove šume prostirale Banatom, naročito u priobalju reka Tise i Tamiša. Vojvodinašume su od 2006. do 2012. godine na području srednjeg Banata zasadili hrast lužnjak na površini od 300 hektara. Međutim, poseban problem je zaštita mladih šuma. Njih uništavaju drvokradice, stoka, požari, oholi i nepažljivi ljudi... Samo prošle godine je po novim šumama izgrađeno 556 kilometara protivpožarnih puteva. Pomoćnik direktora za šumarstvo i lovstvo u JP Vojvodinašume Đorđe Šimunovački kaže da je neophodno da se odrede površine pogodne za pošumljavanje, jer dok se to ne uradi Vojvodinašume mogu raditi samo na površinama kojima gazduju.
Sava Adamov, penzionisani poljoprivrednik iz sela Taraš kod Zrenjanina kaže da je od dede nasledio pola hektara šume pored reke Tise, ali da je godinama nije obilazio.
- Po papirima ja sam zakonski vlasnik tog zemljišta, ali zbog starosti i bolesti desetak godina nisam obišao šumu, ne znam ni da li je ima. Pomalo me i strah da odem, jer ko zna šta ću tamo zateći. Odavno smo prešli na grejanje na gas, pa smo na drva zaboravili. Nisam siguran da moje ćerke i zetovi uopšte znaju da u porodičnom nasleđu imaju pola hektara hrastove šume - iskren je Sava.
