Državu tuži 300 sudija
Oko 300 sudija koje su, posle odluke Ustavnog suda, vraćene na posao, podnelo je predlog za nagodbu, pre nego što tuže državu jer su 3 godine bili bez funkcija.
Ovo je za "Novosti" potvrdila i zamenik republičkog pravobranioca Savka Mangović, koja je rekla da je ovaj broj zahteva za mirno rešenje spora stigao samo u sedište pravobranilaštva, ne računajući odeljenja.
"Sudije su podnosile zahteve za nadoknadu nematerijalne i materijalne štete, a najviši zahtev je na šest miliona dinara. Neko je tražio samo materijalnu odštetu, neko i nematerijalnu. Otprilike polovina njih već je krenula u parnične postupke, jer im Pravobranilaštvo nije ponudilo nikakav iznos, pošto nismo dobili takve instrukcije od Ministarstva pravde", kaže Mangović.
Naime, svako, pa i sudije, po Zakonu o parničnom postupku, mora prvo da ponudi državi nagodbu, pre nego što je tuži. Jedan broj sudija verovatno neće ni podnositi tužbe, ali veći deo, potvrđeno nam je u Društvu sudija, sigurno hoće, pa će brojka daleko premašiti 300. Prema rečima predsednice Dragane Boljević, oni podnose dve vrste zahteva. Prvi su za naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova (nematerijalna odšteta), a drugi za nadoknadu razlike između onoga što su primali dok su bili bez funkcije do plate koju bi imali da su nastavili da rade kao sudije.
"Nekima su primanja bila manja čak za polovinu. Uz isplatu razlike u plati treba računati i kamate, koje će samo rasti što država bude više čekala. Takođe, svi oni koji uđu u sudske postupke i dobiju ih od države će naplatiti i troškove parnice", upozorava Boljević.
Dvadesetak sudija koje su vraćene na svoje funkcije tokom reforme pravosuđa odmah je suspendovano jer se protiv njih vode krivični postupci, saznaju ”Novosti”. Ovo je potvrdio i Miroljub Tomić, ali nije mogao da da njihov tačan broj.
S obzirom na broj sudija koji su vraćeni na posao, ovi iznosi ni najmanje neće biti simbolični. Prema rečima sudije Miroljuba Tomića, člana Visokog saveta sudstva, ovo telo je u postupku izvršenja odluka Ustavnog suda na funkcije do sada vratilo 577 sudija, a još 859, koji su bili izabrani prvi put na tri godine, sada je dobilo stalnu sudijsku funkciju.
Naime, posle reorganizacije sudova, krajem decembra 2009, VSS je izabrao 1.531 sudiju i 876 kandidata za sudije koji će se prvi put baviti ovim poslom, dok je 46 mesta ostalo upražnjeno. Za 2.453 sudijska mesta prijavilo se 5.050 kandidata. Postupak reizbora nije prošlo njih 837. U međuvremenu, pre odluke USS, jedan broj je u startu odustao od pravosuđa, neki su stekli uslove za penziju, a neki su i preminuli.
"Od 577 sudija koje je USS vratio, njih 500 je već stupilo na dužnost", kaže Tomić, i potvrđuje da je sada u sistemu 2.939 sudija. Od toga 1.508 je u osnovnim sudovima, 364 u višim, 213 u apelacionim, 35 u VKS, 29 u upravnim, 31 u privrednim apelacionim, 171 u privrednim, 528 u prekršajnim i 60 u višim prekršajnim. Ostalo je da USS odluči o vraćanju još dvadesetak sudija.
