Ništa od ulaska Kosova u NATO
Ne vidimo mogućnost da Kosovo u doglednoj budućnosti postane članica NATO ili inicijativa i programa pod okriljem Alijanse, reklo je beogradskom Danasu više visokih zvaničnika u sedištu Severnoatlantskog saveza u Briselu. Oni navode da je članstvo u UN neophodan preduslov za ulazak u NATO, te podsećaju da četiri članice Alijanse nisu priznale nezavisnost Kosova.
Takođe, ističu da vlasti u Prištini ne bi trebalo da žure s formiranjem vojske Kosova, što su pojedini predstavnici vlade Hašima Tačija najavili da će se desiti tokom ove godine.
"Ne postoji inicijativa za ulazak Kosova u NATO ili eventualno dobijanje partnerskog statusa, i u tom smislu se ništa ne dešava“, ovim rečima su zapadni zvaničnici na visokim pozicijama u briselskom sedištu Alijanse odgovorili na pitanje Danasa postoji li bilo kakva šansa ili inicijativa da Kosovo uđe u NATO ili postane deo nekog programa ili inicijative Alijanse, poput Partnerstva za mir.
Sever i jugU vezi sa situacijom na samom Kosovu, u ovom trenutku najveći bezbednosni izazovi su na severu, ali "to ne znači da prisustvo Kfora nije s vremena na vreme neophodno i južno od Ibra“, kažu u Briselu, pri čemu ističu da NATO želi da misija Euleks, s kojom snage Kfora tesno sarađuju, "bude još jača“. |
Kako ukazuju, Vašingtonska povelja iz 1949. o osnivanju NATO, koja je i danas temeljni dokument ovog vojnopolitičkog saveza, reguliše da se on može proširiti na druge "evropske države“ i to jednoglasnom odlukom svih postojećih članica.
"Vašingtonska povelja ne precizira obavezu da zemlja kandidat za pristupanje mora imati članstvo u Ujedinjenim nacijama, ali se u međunarodnom pravu ipak podrazumeva da se termin „država“ odnosi samo na one sa stolicom u UN. To tako tumače i one članice NATO koje nisu priznale državnost Kosova (Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka). Dakle, što se tiče Kosova i svih ostalih teritorija, obavezan redosled koraka je prvo UN, pa onda NATO“, objašnjavaju sagovornici Danasa u centrali Alijanse".
Oni naglašavaju da je u aktuelnom dijalogu Beograda i Prištine postignut "evidentan, ohrabrujući napredak, koji pokazuje zrelost dva liderstva i dva društva“. Ipak, kako ocenjuju, članice NATO koje nisu priznale Kosovo taj svoj stav neće promeniti, jer se njihova politika prema kosovskom statusu zasniva pre svega na unutrašnjim pitanjima i interesima, što je očigledno na primerima Španije i Rumunije.
Što se tiče Bezbednosnih snaga Kosova (BSK), čiji razvoj i obuka se sprovode pod kontrolom NATO, njihovo prerastanje u vojsku ne bi trebalo da se dogodi bez saglasnosti Alijanse i detaljnih konsultacija, poručuju u Briselu. Ministar BSK Agim Čeku je, podsetimo, nedavno izjavio da se nada da će Kosovo dobiti svoju vojnu formaciju do juna ove godine.
"Ne treba žuriti niti ima potrebe za žurbom sa eventualnom transformacijom BSK u vojsku, već je neophodno da se napravi dogovor kojim će svi u najvećoj mogućoj meri biti zadovoljni, uključujući članice NATO koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Uvereni smo da će se svi ponašati kao odrasli ljudi".
"Moguće je u razgovorima doći do rešenja da BSK postanu oružana armija, a da to bude u skladu s principima svih u NATO. Pa čak i da zemlje poput Španije i Rumunije ne odluče da aktivno, formalno podrže transformaciju BSK u vojsku, do rešenja je moguće doći, samo su potrebni strpljenje i saradnja“, rekli su visoki zapadni zvaničnici u sedištu Alijanse.
