Crnogorci u Vrbasu: Ko šjekiru brani od sekire
Zamislite crnogorsku školu nasred Vrbasa, u kojoj DPS i SDP, uz pomoć ne malog broja stranaka i nevladinih organizacija iz crne Srbije, dovode nastavni kadar, štampaju gramatike i bukvare na "crnogorskom jeziku", da se ne ogreše o "dijasporu". Pa onda podižu crnogorske fabrike i grade institucije i ustanove u kojima će se budući svršeni đaci te škole, kada postanu ljudi, zapošljavati. Jer, teško će, bez terdžumana (prevodioca), razumevati o kakvom se jadu i čudu radi. I teško će šjekiru prevesti u sekiru i neće znati, kada kjokjoške zakjokjodaču, jesu li to kjokje ili ćurke. Ovako, s oporom ironijom, o zahtevu da crnogorski jezik bude uveden u službenu upotrebu u opštini Vrbas, govori pesnik Blagoje Baković.
Sa pedesetak objavljenih knjiga prevedenih na 28 jezika, zastupljenošću u svim srpskim čitankama i mnoštvom prestižnih međunarodnih i domaćih nagrada (Zlatni vitez, Konstantin Simonov, Kočićevo pero, Pečat varoši sremskokarlovačke...), on je, danas, svakako, najznačajnija ličnost te bačke varoši.
"I zamislite te Vrbašane - Crnogorce koji dovode, prvi put u istoriji, decu svoju za ruke, da uče školu na jeziku koji njihovi roditelji nisu učili", nastavlja, u istom tonu Baković. "Ali, ako, neka. Ni abera. Neka im bude, ako je to uslov da ne hapse i ne progone srpski jezik i njegove nastavnike u Crnoj Gori. Srećom, Bog je tako udesio da se sve ovo ogleda u Njegoševom ogledalu. Srpskom!"
Inicijativu da se crnogorski jezik uvede u službenu upotrebu u opštini Vrbas pokrenula je Crnogorska partija (CP) sa oficijelnim sedištem u Novom Sadu, a izvornim ishodištem u Udruženju Krstaš, u petnaestak kilometara udaljenom Lovćencu, odavno samoproklamovanoj "prestonici" vojvođanskog crnogorstva.
Obrazloženje: 17,4 odsto žitelja vrbaske opštine se na popisu stanovništva iz 2011. deklarisalo kao Crnogorci (7.537 od ukupno 41.950), a to je za 2,4 posto iznad zakonom predviđenog minimuma za uvođenje u službenu upotrebu nekog manjinskog jezika.
"Naša inicijativa je legitimna i zato što smo mi jedina crnogorska politička stranka u Vojvodini, a njeno vezivanje za broj glasova koje smo dobili na izborima u Vrbasu je puka zamena teza", kaže Aleksandra Perović, predsednica vrbaskog odbora i visoka funkcionerka CP, na čijem čelu je, inače, Nenad Stevović.
Na tim izborima CP je, tvrdi, naime, Miodrag Čolaković iz Saveza Crnogoraca Vojvodine, u Vrbasu dobila svega pet glasova (!) "što jasno govori da njen i monopol njenog predsednika na odbranu crnogorskog identiteta, a time i jezika, nema nikakvog utemeljenja". Taj stav podržavaju i KPD Kralj Nikola I, na čijem čelu je Stevo Kozina, i Udruženje Crnogoraca Vojvodine, koje u Vrbasu predvodi Slavko Višnjić.
"Kao pravi nosioci očuvanja kulturnog i nacionalnog identiteta Crnogoraca u opštini Vrbas, mi ne podržavamo inicijativu CP, o čemu smo pisanim putem obavestili i rukovodstvo opštine", kaže Višnjić. "Inicijativa je, mada standardizaciju crnogorskog jezika doživljavamo kao pobedu, preuranjena. To treba da sačeka buduće sporazume Srbije i Crne Gore".
U takvoj situaciji, rukovodstvo opštine Vrbas odlučilo je da sa realizacijom inicijative ne žuri što, prema rečima Ljube Perovića, člana predsedništva CP i v. d. predsednika Krstaša, nije dobro. Zakon je izričit, i nema nijednog razloga da se sa tim čeka, kaže Perović.
Krstaš je jedno od ukupno tri udruženja koja, u tom mestu sa oko 3.200 duša, brine o zaštiti crnogorskog identiteta. Preostala dva su Princeza Ksenija, koja mu je neka vrsta ogranka, i Lovćen koji, opet, deluje samostalno i u kojem, mada to izričito ne kažu, misle da je to što je inicijativa za uvođenja crnogorskog jezika u službenu upotrebu u Vrbasu suštinski potekla iz Lovćenca, neka vrsta "guranja prsta u oko" tamošnjim Crnogorcima.
"Ta inicijativa je, zapravo, kontraproduktivna i u Vrbasu će od našeg jezika odbiti više ljudi nego što će ih privući", kaže prvi čovek Lovćena Željko Kaluđerović.
