"Susret Nikolića i Jahjage ne znači priznanje Kosova"
Susret predsednika Tomislava Nikolića sa Atifetom Jahjaga ne znači priznavanje Kosova kao nezavisne države, već je to jedan od načina da dođe do smirivanja situacije na terenu, kaže u intervjuu za beogradski Danas Krstimir Pantić, zamenik direktora Vladine kancelarije za KIM, predsednik opštine Kosovska Mitrovica i funkcioner Srpske napredne stranke.
"Pozivom na sastanak predsednik Nikolić je pokazao spremnost i hrabrost da o svim otvorenim pitanjima razgovara s predstavnicima Albanaca sa KiM. S obzirom da postoji nezadovoljstvo kod građana u Srbiji tokom i rezultatima dijaloga u Briselu, očekujem da najavljeni susret označi početak sasvim novog pristupa rešavanju statusa južne srpske pokrajine. Podsetiću i da je predsednik Nikolić na samom početku mandata rekao da će voditi računa o svim građanima Srbije, uključujući i Albance koji žive na KiM"
"Postoji opasnost od intervencije Kfora"Postoji li opasnost da Kfor zbog novih srpskih barikada na severu KiM oružano interveniše? "Opasnost od oružane intervencije Kfora postoji, ali se iskreno nadam da će razum prevladati". |
Kakva je vaša i Vulinova uloga u tehničkom dijalogu s Prištinom i da li će nako od vas dvojice doći na čelo radnog tima, ako Dejan Pavićević bude imenovan za oficira za vezu u Prištini?
"Direktor Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin i ja smo na razgovore u Briselu putovali kao članovi Vlade Srbije, a ne kao članovi pregovaračkog tima. O tome ko će biti šef pregovaračkog tima odluku će doneti Vlada".
Iz Prištine najavljuju da bi tehnički dijalog trebalo da se završi ovog meseca.
"Albanci žele da se pregovori završe što je pre moguće, jer su svesni da se sada vode na potpuno drugačiji način i da će delegacija Vlade Srbije biti mnogo manje spremna da čini ustupke na štetu sopstvenih državnih i nacionalnih interesa. Postoji još mnogo nerešenih pitanja, uključujući i pitanje statusa KiM. Nemoguće je da se dijalog završi tako brzo".
U vreme dok je Borislav Stefanović vodio pregovore s Prištinom tražili ste njihov prekid i poništavanje dogovora. Zašto sada mislite da se ti sporazumi moraju sprovesti, iako i sam Stefanović to negira?
"Sve dok Ustavni sud Srbije ne oceni ustavnost postignutih sporazuma, Vlada je u obavezi da ih sprovodi. Moje mišljenje i mišljenje Srba sa KiM o sporazumima je poznato i domaćoj javnosti i međunarodnoj zajednici".
Zbog čega ste u poslednjoj rundi briselskog dijaloga pristali na fond za sever KiM, iako ste znali da je zaključak s prošle zajedničke sednice skupština sve četiri srpske opštine da „Srbi neće granice i carine na Jarinju i Brnjaku“?
"Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, kao predsednik opštine nemam pravo glasa, a u radu Skupštine opštine učestvujem samo na poziv predsednika SO. Nisam mogao da glasam na pomenutoj sednici, ali sam dužan da sprovodim odluke SO, bez obzira da li se s njima slažem ili ne. Pomenuti fond za razvoj četiri opštine na severu KiM, koji je predložio naš pregovarački tim, predviđao je neka drugačija rešenja od onih koji su na kraju dogovorena između predsednika vlade Ivice Dačić, posrednika u dijalogu Ketrin Ešton i Hašima Tačija".
Kako komentarišete Tačijevu verziju o tom fondu pred Skupštinom Kosova - carine na severu se naplaćuju po kosovskim zakonima i idu u kosovski budžet, preko računa koji će predstavnik EU otvoriti u nekoj od komercijalnih banaka u Prištini?
"Takvo rešenje nije prihvatljivo ni za Vladu Srbije, niti za Srbe sa KiM. Mislim da Hašim Tači ima velikih problema ne samo u takozvanoj Skupštini Kosova, nego i unutar sopstvene stranke i te izjave su namenjene za unutrašnju upotrebu".
Prema pisanju prištinskih medija, Priština pod pojmom „sever KiM“ ne podrazumeva samo četiri srpske opštine, nego i Srbicu i južnu Mitrovicu, što menja etničku strukturu. Da li je o tome bilo reči u Briselu?
"Na razgovorima u Briselu nikada nisu pomenute opštine južna Kosovska Mitrovica i Srbica ni od strane posrednika u dijalogu, niti od strane predstavnika privremenih institucija samouprave na KiM".