Petar II Karađorđević opet u otadžbini (5): Ženidba usred rata
Kraljica Marija želela je što pre da se mladi kralj i vlada prebace u London, te je za tu stvar urgirala u britanskoj vladi. Tek kada je vlada Vinstona Čerčila dopustila prebacivanje, vlada i kralj 25. maja 1941. godine donose odluku da se vlada prebaci u prestonicu Velike Britanije. Kralj Petar Drugi sa jednim delom ministarskog kabineta stigao je u London 21. juna gde je dočekan najsrdačnije moguće.
Kralju je to godilo i na radiju 28. juna šalje poruku Britancima da se "u zemlji ne oseća kao stranac, te da će za njega "britanski kralj Džordž uvek biti 'Ujak Berti', kako mu se nezvanično i obraćao".
Petar je još imao ambicija da vežba za pilota u britanskom ratnom vazduhoplovstvu, u nadi da će se kasnije pridružiti ratnom vazduhoplovstvu Jugoslavije, ali su ga od te ideje jednakom strašću odvratili i jugoslovenski ministri i britanski domaćini.
Posle posete Bakingemskoj palati, kralj Petar je proveo vikend sa britanskom kraljevskom porodicom u njihovom zamku Vindzor. Zatim je britanski premijer Vinston Čerčil zvanično posetio jugoslovensku ambasadu, a kralj Petar uzvratio je posetu Čerčilu u Dauning stritu broj 10.
Pored ustavnih obaveza prema svojoj vladi, mladi kralj je imao ambicije da u Londonu nastavi svoje prekinuto obrazovanje. O tome su se predstavnici jugoslovenske i britanske vlade morali konsultovati i sa kraljicom Marijom. Ona je živela na imanju u Grandsdenu, u Bedforskoj grofoviji, gde je kupila jednostavnu kuću. U saradnji s britanskim vlastima i posle silnog ubeđivanja s kraljicom Marijom, odlučeno je da kralj nastavi školovanje na Kembridžu pošto prethodno provede dva meseca na Vojnoj akademiji.
Napokon je vlada donela odluku da kralj Petar Drugi u narednoj školskoj godini, onoj koja će se završiti 1942. počne da studira ekonomiju i međunarodno pravo na Kembridžu. U internatu je živeo kao i drugi studenti, bez posluge, ađutanata, a na raspolaganju za kretanje kampusom je imao samo jedan bicikl. Razume se, britanska vlada je morala da ga ima na oku, pa su agenti s diskretne udaljenosti gledali mladog kralja.
Vlada je u međuvremenu počela da priprema posetu kralja Sjedinjenim Državama, a u to vreme je bilo i vrlo ozbiljnih predloga da bi cela vlada zapravo trebalo da se preseli u SAD. Posle nekoliko meseci priprema, kralj je posetio Vašington 24. juna 1942. i u Beloj kući ga je tada dočekao predsednik Frenklin Delano Ruzvelt. Kako i dolikuje državnicima, kralj je dočakan uz sve pripadajuće počasti, a protokol je u korist kralja prekršen i kad je Ruzvelt zamolio mladića da prenoći u Beloj kući, što nije bio običaj od Amerikanaca.
"Vi ste u kritičnom trenutku, zajedno sa Vašim narodom, izabrali put koji su oni uvek sledili, put pravde i odbrane slobode. I tako ste stupili na stranu onih koji se bore za iste krajnje ciljeve, i to u trenutku kada je ta strana bila u teškom položaju, prinuđena na povlačenje" rekao je Ruzvelt mladom kralju.
Petar je dobio priliku i da se obrati Kongresu:
"Obrtom okrutne sudbine, ja nikada nisam bio u mogućnosti da se obratim predstavnicima moga naroda. Nekoliko dana od početka moje vladavine ceo moj narod i institucije bili su izloženi nemilosrdnom uništenju okrutnom invazijom. Stotine i hiljade naših ljudi već je ubijeno u borbi ili su hladnokrvno masakrirani. Mnogi od onih koji nisu ubijeni ili zarobljeni od Nemaca, Italijana, Bugara i Mađara, nastavili su da se bore pod nesavladivim vođstvom mog prvog vojnika i vernog prijatelja đenerala Draže Mihailovića. Od tih ćutljivih ratnika iz dalekih gora ja donosim drugarske pozdrave narodu Sjedinjenih Država".
Venčanje bez kraljice
Venčanje kralja Petra Drugog i grčke princeze Aleksandre obavljeno je 20. marta 1944. na skromnoj svečanosti u dvorskoj rezidenciji u hotelu Kleridž uz prisustvo dvadesetak vrlo uglednih zvanica, među kojima su bili engleski kralj Džordž i premijer Čerčil. Kraljica Marija se ogradila od nepopularnog koraka svoga sina odbijajući da prisustvuje njegovom venčanju. Smatralo se da je, na taj način, ostavila otvorena vrata "da se kroz njih popne na presto" mlađi sin Tomislav.
|
Suština diplomatske ofanzive kralja u SAD je bila pomoć koju je trebalo poslati vojnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom generalštabnog pukovnika Dragoljuba Mihailovića koji je uspeo da u Srbiji prikupi ozbiljne snage od razbijene jugoslovenske vojske i organizuje gerilske jedinice.
U posebnom pismu koje je poslao predsedniku SAD Ruzveltu, kralj Petar Drugi se požalio na strašne patnje srpskog naroda pod ustaškim režimom Ante Pavelića. Ovaj potez kralja su posebno teško primili članovi vlade iz redova hrvatskog naroda, ali i hrvatska emigracija u SAD, pa tako, recimo, organizacija Hrvatske bratske zajednice nije odgovorila na poziv kralja i njeni predstavnici nisu došli na prijem koji je Petar Drugi priredio. Svoje nezadovoljstvo izrazili su i ministri Krnjević i Šutej iz Hrvatske seljačke stanke Vladka Mačeka i, u tom smislu, uputili su iz Londona poruku banu Hrvatske Ivanu Šubašiću.
Veliki prijem, u hotelu Valdorf Astorija, sa hiljadu zvanica, priredio je kralju i gradonačelnik Njujorka La Gvardija. Obratio mu se na srpskom jeziku, pošto je kao američki konzul ranije službovao u Trstu i otuda upoznao pomalo Jugoslaviju. Usledio je zatim kraljev put u Kanadu, prijem kod predsednika kanadske vlade Makenzi Kinga, govor u Kongresu u Otavi, veliki prijem u guvernerskom dvorcu za dve hiljade zvanica.
Pre puta u Vašington, 21. aprila 1942. kralj Petar Drugi je na jednom prijemu upoznao grčku princezu Aleksandru, kćerku grčke princeze Aspazije. Vrlo brzo su se zaljubili, princeza se seli u Kembridž i kralj već počinje da mašta o ženidbi. Nisu još stigli ministri ni da se priberu, a kralj Petar Drugi s dopuštenjem majke obraća grčkom kralju Đorđu s molbom da se venča s Aleksandrom. Ministri su bili besni. Smatrali su da je ružno da se kralj ženi, dok mu narod u otadžbini gine, kad se zemlja raspala, što sve ostavlja sliku o suverenu koji nimalo ne saoseća s podanicima. Da ministri imaju pravo kralju pažnju skreće i kraljica Marija.
Vlada na čijem je čelu sada bio Slobodan Jovanović je, u nastojanju da zapreči put kralju u ženidbi 18. jula 1942. izdaje saopštenje u kojem se kaže da se "pitanje braka kralja Petra neće postavljati do kraja rata, dokle god njegov narod, izložen surovim stradanjima, ne povrati slobodu i nezavisnost". Slobodan Jovanović je, štaviše, jednom prilikom rekao i da će "se pečenje služiti na svadbi, za stolom postavljenom za daću stradalom narodu".
U proleće 1943. godine, pod uticajem devojčine majke, princeze Aspazije, ponovo Petar počinje da govori o ženidbi. Britanci su imali razumevanje za kraljev argument da to čini "radi učvršćenja dinastije, u ovim burnim i teškim vremenima potrebno da on, kao kralj što pre dobije naslednika".
