Zbog fudbala odložio svadbu
S punih 80 leta iza sebe Božidar Boža Kićović svakodnevno krstari Loznicom, mada je zvanično penzionisan pre deceniju i po, on i dalje pomno prati sportska dešavanja u svom kraju. Svako ko zna bilo šta o sportu zna za njega, Kiću ili Božu, kako ga zovu njegovi Lozničani, čoveka koji je decenijama bio zaštitini znak sportskog programa Radio Podrinja i celog kraja.
Kićoviću nije životna želja bila da se lati novinarskog pera, planovi su mu bili dugačiji, ali je sudbina umešala prste da se novinarstvom zarazi sa 14 godina i to ga drži i danas. Prvu vest poslao je na poštanskoj dopisnici 1948. o šahovskom turniru u Loznici.
Neplivač pored DrineKićović za sebe kaže da je u Loznici prvak u devet disciplina, od šaha do rešavanja ukrštenih reči. Mada je imao svoj automobil 25 godina, nikada nije naučio da ga vozi, kao ni bicikl, a to što živi pored Drine nije od njega napravilo plivača jer nikada nije naučio ni da pliva. |
Vest je objavljena u listu "Sport" koji je tako dobio višedecenijskog revnosnog dopisnika. U vreme kad je počinjao nije bilo mobilnih telefona i kompjutera, nego se pisalo olovkom ili kucalo na pisaćoj mašini, a informacije slale telefonom. Vesti sa sportskih borilišta Kićo je javljao se iz kafana, restorana, policijskih stanica, benzinskih pumpi, prodavnica, prelazio je i na levu stranu Drine, ako telefoni nekada nisu radili, a redakcija je uvek imala vest koja bi narednog dana stizala do čitalaca.
- Novinarstvo je profesija koja me je osvojila i s novinarskom beležnicom ostao sam u neraskidivom zagrljaju. Znam da kažu kako je novinarstvo najlepše kad se ostavi na vreme, ali kod mene važi drugo - jednom novinar, uvek novinar. Iako odskora ne pišem redovno, uvek sam u blizini pored nekog sportskog terena, od fudbalskog igrališta do šahovske table. Moglo je sve biti drugačije jer sam po struci nastavnik matematike. Predavao sam neko vreme, ali sam se brzo vratio sportskom novinarstvu - priča Kićović i priseća se početaka i minulih novinarskih decenija.
U Radio Podrinju proveo je više od 30 godina, uradio više od 600 radio prenosa, stvorio svojevremeno kultnu emisiju "Sport-muzika-sport", koju je vodio 430 puta i postigao da se za lozničke fudbalere, boksere, šahiste i druge sportiste čuje širom bivše Jugoslavije. Kao sportski novinar pratio je mnoge sportove, ali su dve njegove velike ljubavi, fudbal i šah. Kića ne bi bio to što jeste da kraj sebe nije imao suprugu Mariju - Macu koja je oduvek razumevala njegovu strast prema sportu.
Dokle je to išlo, priča sam Kića, sećajući se da je 1963. zbog lopte odložio svoje venčanje. Loznica je u Nišu igrala odlučujuću utakmicu za opstanak u ligi pa nije mogao da ga propusti. Venčao se sedam dana kasnije.
Klub FK Loznica mu se odužio kada je pre desetak godina proglasio Kiću za počasnog predsednika. Kićović je veliki poznavalac i ljubitelj igre na 64 crno-bela polja, bio je višestruki prvak grad. Još 1955. bio seniorski prvak Srbije, u svojoj šahovskoj karijeri pobedio je šest državnih prvaka, a kao najdražu izdvaja pobedu nad Mađarom Forintošem koja je ušla u šahovske knjige.
Ovih dana proslavio je 80. rođendan u lozničkom Omladinskom centru, a članovi Kancelarije za mlade će i internet enciklopediju Vikipedija obogatiti člankom o Božidaru Kićoviću jer je to odavno zaslužio.
