"Trgovci organima nam ubili majku"

Istraga o događajima u privatnoj klinici Medikus u Prištini, gde su pacijentima vađeni organi, samo je deo stravične spirale zločina koja godinama potresa Balkan. Ovaj isplativ posao izgleda nikada nije ni prestajao, a sada je glavni centar za ovaj "biznis" Skoplje i niz privatnih klinika koje su tamo nikle u poslednjih desetak godina. Zimrite Sadriju (64), Albanka iz Preševa koja je sredinom meseca umalo ostala bez bubrega u jednoj makedonskoj privatnoj klinici, jedna je od poslednjih žrtava monstruozne trgovine.

Posle desetak dana horora kroz koje je prošla, ova nesrećna žena je u nedelju uveče preminula u Beogradu. Doktori Urgentnog centra i Infektivne klinike KBC Srbije nekoliko dana su se borili za njen život.

Porodica Zimrite Sadriju smatra da je njihova majka žrtva trgovine organima i da je preminula u pokušaju doktora privatne klinike da taj slučaj zataškaju.

- Kako drugačije objasniti činjenicu da je moja majka primljena zbog stomačnih tegoba, a da su lekari te privatne klinike hteli da joj izvade bubreg pod izgovorom neke "unutrašnje infekcije". Lekari u Beogradu su konstatovali da su joj i bubrezi, pluća i srce dobro, a da je preminula od ishemije - gubitka kiseonika u mozgu - priča jedan od njenih sinova, Kujtim Sadriju.

U ispovesti za "Vesti", ovaj preševski Albanac kaže da je jedini cilj njegovog javnog obraćanja želja da upozori da je trgovina organima očigledno uzela maha.

- Nemam nikakve dileme da je moja majka žrtva organizovane trgovine organima kakva je rađena i u prištinskoj privatnoj klinici Medikus. Toj mafiji nije važna ni nacija ni vera žrtava, već samo prokleti novac. Upozorili su me i da se sa tom mafijom ne treba šaliti, ali se ipak ne plašim. Ukoliko mi se nešto i dogodi, ova priča će biti dokaz šta se zaista dogodilo - kaže ovaj čovek koji sa sestrom i bratom, koji rade u Nemačkoj i Švajcarskoj, ovih dana prolazi kroz pravi emotivni pakao.

Kujtim Sadriju sa majkom Zimrite

 

- Uspeli smo da je spasimo nepotrebne operacije, ali smo se zatim suočili sa ozbiljnim problemima koji su očigledno posledica zataškavanja radnji te privatne klinike - priča Kujtim Sadriju.

- Pre mesec dana, majka je uspešno operisala srce u KBC Dedinje u Beogradu i oporavak u Preševu je išao fenomenalno. Međutim, 15. januara po podne požalila se na jake stomačne probleme zbog čega sam je prvo odvezao u bolnicu u Vranju, gde su iskreno rekli da ne raspolažu odgovarajućom aparaturom da utvrde uzrok. Da je ne bi maltretirali dugim putovanjem ka Beogradu, oko ponoći sam je odvezao u Skoplje, u privatnu bolnicu gde je noćenje čak 300 evra. Naravno da nismo vodili računa o novcu, jer u takvim momentima se i ne misli o tome.

- Međutim, nismo ni slutili da će ti doktori pod plaštom "vrhunske usluge" zapravo pokušati da joj ukradu bubreg - veli očajno Kujtim i dodaje da je tog prvog dana malo popričao sa majkom i ne sluteći da će to biti njihov poslednji razgovor, jer je neočekivano pala u komu.

Kujtim kaže da je drugog dana u posetu majci došao sa bratom koji živi i radi u Švajcarskoj i zatekao je sa gomilom cevčica u ustima, nesposobnu da progovori ijednu reč.

- Kada smo stigli, počela je da se trese, kao da želi da izbaci te cevi i nešto nam kaže. Odmah sam alarmirao doktore u toj bolnici, a oni su mi mrtvi-hladni rekli da je to normalno i da se ne brinemo. Ni sam ne znam kako smo izašli iz bolnice, ali pravi šok sledi tek to popodne kada sam telefonom pozvao da pitam kako je. Dežurni lekar mi je objasnio da je pripremaju za sutrašnju operaciju - vađenje bubrega, jer navodno ima neku infekciju.

Trećeg dana, 18. januara, braći se priključila i sestra, Šćiptare Sadriju, koja je doktor u jednoj uglednoj klinici u Diseldorfu. Ona se zapanjila "načinom lečenja" njene majke. Ništa nije bilo onako kako bi trebalo da bude.

- Niti je bilo dijagnoze, niti informacije šta su uopšte radili. Moja sestra se predstavila i sve to zatražila, a oni su se očigledno tu zbunili i odgovorili kako su to poverljiva dokumenta. U hodniku smo se videli sa neurologom koji nam je odgovorio da je majka imala epi napad, mada nikada nije bolovala od epilepsije - priča Kujtim.

Tu ipak nije kraj ovoj stravičnoj priči, jer kada su se deca vratila to popodne, saznali su da su njihovoj majci uradili gastroskopiju i kolonoskopiju - metode koje se nikada ne rade bez saglasnosti porodice, a još manje kod bolesnika koji su nedavno imali teške operacije, poput operacije srca.

- Posle toga sam poludeo i otišao kod načelnika te bolnice i svašta mu rekao i polomio mu kompjuter zato što je odbio da nam da da vidimo bolničku listu. Očigledno su tu hteli da "završe priču" i da pod izgovorom neuspele operacije ostvare ono što su naumili. Shvatili smo da je pitanje života i smrti da je što pre izvadimo iz te bolnice. Njihovim vozilom prebacili su našu majku za Beograd. Zamislite apsurd da su od Skoplja do Beograda "hitno putovali" više od pet sati i čak se dva puta odmarali - veli uzbuđeno Kujtim.

U Beogradu su Zimrite Sadriju prvo poslali u Urgentni centar, a odatle na Infektivnu kliniku KBC Srbija.

- Doktori u Beogradu koji su je primili bili u potpunom šoku i njenim stanjem i postavljenom dijagnozom. U Urgentnom centru su odmah tražili da razgovaraju sa doktorima koji su je prevezli, ali su oni tokom prijema moje majke pobegli. Jurio sam ih do granice, ali nisam uspeo da stignem. U beogradskom Urgentnom centru sam saznao i da u otpusnoj listi iz te privatne klinike piše da je naša majka bila u komi od trenutka kada je primljena, mada je došla na svojim nogama, svesna svega.

Nekoliko dana kasnije Zimrite Sadriju preminula je od posledica "lečenja" u Skoplju.