Velja eksploatiše status žrtve

Napad na lidera Nove Srbije Velimira Ilića aktuelizovao je pitanja iz korpusa teorije zavere da li je vinovnik mnogobrojnih verbalnih incidenata ali i fizičkih nasrtaja, slučajno postao žrtva, pa sve do sociološkog sagledavanja problema nasilja u srpskom društvu i prava na samodobranu.

O napadu na Velju Ilića, i o njegovim žalopojkama što u trenutku napada nije imao oružje, kao i o reakcijana na internet forumima, "Vesti" su razgovarale sa sociologom Milanom Nikolićem.

Milan Nikolić

Koliko je slučaj napada na Ilića zloupotrebljen, bilo od protivnika ili od pristalica lidera NS?
- To je pomalo neobična situacija da je žrtva postala osoba koja je bila aponent nasilja i koja se čak ni pred kamerama nije uspevala iskontrolisati. Bitno je da je Ilić na svojoj koži naučio da se ne sme uvoditi nasilje na političkoj sceni. On će, naravno, kao iskusni političar situaciju u kojoj je on žrtva, da eksploatiše. S druge strane, treba videti ko je napadač, da li je psihopata, sociopata ili možda postoji neko ko mu je platio za napad? Suština je da se nasilje mora eliminisati, ili bar maksimalno smanjiti mogućnost izbijanja nasilja, ne samo na političkoj sceni, već i u javnosti uopšte. Svi imaju pravo na kritike, ali i obavezu da naučimo kulturu javnog govora koja je nenasilna i neverbalno i fizički. Vređanjem i fizičkim nasiljem se samo povećava problem i ništa ne rešava.
 

Da li izjava Ilića da je napadnut mučki, s leđa, zapravo umanjuje ozbiljnost napada, jer žrtva izlazi sa neistinama?
- Ne umanjuje ozbiljnost napada, ali umanjuje verodostojnost ljudi koji pričaju takve stvari. Na snimku se jasno vidi da je napad urađen s preda, ali to vam je Velja. Toliko nesvestan i neozbiljan da priča gluposti. Možda tu reakciju možemo pripisati šoku i velikoj emotivnoj uznemirenosti neposredno posle napada, ali političar koji je u stanju da se kontroliše ne bi smeo sebi da dozvoli takve izjave.

Izjavu "šta mi vredi dozvola za oružje ako ne mogu da ga upotrebim", nije dao neposredno posle napada, pa šok ne može biti olakšavajuća okolnost?
- Ali u toj izjavi ovoga puta ima više logike. Nismo svi krupni i jaki, nismo trenirali borilačke veštine, a svi imamo pravo da se zaštitimo od fizičkog napada. Od nasilja prvo treba da nas zaštiti policija, ali ako vas neko napadne direktno, a policija nije prisutna, imate pravo da upotrebite oružje. Naravno, ne puca se odmah u glavu, mora da postoji jedan niz radnji između napada i pucanja, mada je to teška situacija za procenjivanje. Svaki čovek ima pravo da se brani, ali u svemu tome se mora voditi računa o okolini i napadaču, da se ne bi odgovaralo za prekoračenje nužne odbrane.
 

Da li se nasilje sa ulice prelilo u politiku ili bahato ponašanje političara postaje model identifikacije za mlade?
- Ne bih se složio sa tezom da je naše društvo agresivno. Nasilja ima mnogo više u nekim drugim društvima, recimo u SAD, gde sam jedno vreme živeo. Imali ste primer u Italiji i napad na Berluskonija. Takvih slučajeva, dakle, ima svuda, i nije moguće izvlačiti generalne i naučne teze na osnovu jednog primera.