Neda Arnerić: Ja sam spasla Tadića!!
Velika glumačka zvezda bivše Jugoslavije prvi put otvoreno govori o aferi "Bodrum", Đilasu i Tadiću, Đinđiću, svojim ljubavima, karijeriji, pozorištu. Zašto je posle raspada Jugoslavije želele da emigrira na Novi Zeland i zašto se danas svi osećamo nekako pogubljeni.
Tamo negde krajem devedesetih, nekoliko godina od raspada Jugoslavije i kada je počelo mikrootopljavanje na prostorima bivše SFRJ, rađene su razne ankete na asfaltu i trotoarima eksdomovine. Među njima je bilo i pitanje o najvećim asocijacijama na bivšu zemlju, a najčešće su se pominjali "Politikin zabavnik", "kokta", "eurokrem" i... Neda Arnerić.
Pre neki dan hrvatski premijer Zoran Milanović našao se sa srpskim kolegom Dačićem. Da li vas to zanima?
Politika me uopšte ne zanima. Bojim se samo da nam ne uvedu vize. Tu prestaje moje zanimanje za politiku.
Kada kažete da je za vas Đinđićev poziv bio ravan pozivu Ingemara Bergmana u film, da li je i to uveličavanje mita o Đinđiću nastao posle njegove tragične smrti ili...
Ne, ne... Đinđić je stvarno jedan od odabranih. Mislim da postoji neka inteligencija koja upravlja celim kosmosom. I neki ljudi su izabrani da tu kosmičku inteligenciju sprovedu na ovoj planeti. Jedan od tih izabranih bio je i Zoran Đinđić. Bio je nesvakidašnje inteligentan, brz, neobičan, sposoban, lukav, nadaren za politiku, jezike, prijatelje, društvo, porodicu.
Da li je trebalo da dođe Dragan Đilas i ode Boris Tadić?
Mislim da se Tadić istrošio i da je trebalo da dođe do neke promene. Potpuno sam se udaljila od politike kada sam shvatila da će Boris Tadić da se kandiduje za predsednika ranije nego što mu je vreme i osećala sam da on nema šanse da pobedi. Molila sam boga da shvati da nije vreme i za presedničke izbore jer sam osećala da će izgubiti. Onda je on nekom svojom nepažnjom ili lošim savetima koje je dobio doveo do toga da se mi danas osećamo nekako pogubljeno.
Da li Boris Tadić odgovoran za sve to?
Pa na neki način i jeste odgovoran za to što smo sad tu gde jesmo. Što nas ništa ne zanima. Pa zato su ubili Đinđića. Sad se zna zašto su ubili Đinđića. Nama uvek nedostaje jedan čovek. Samo jedan čovek. Mi smo narod koji može da funkcioniše samo kada ima vođu. Tako su vaspitavane generacije i generacije. Srbima treba neki gazda.
Da li je Tadić tim kompromisima, malo ovog pa malo onog, napravio neki čušpajz koji je doveo do apatije i poraza?
Čušpajz se napravio i ostao je na kraju čušpajz. Nikada se neću odreći DS-a jer sam uz njega provela najlepše godine, a to su protesti od 1996. do 2000. Tada sam mislila da ćemo zavladati i da smo mi svet. I u celoj Srbiji smo osećali da smo jaki i da radimo nešto vrlo važno i pozitivno za život naše dece i omladine. Nisam hodala zemljom već malo iznad, i kao Isus koji je prepešačio more, i ja sam prepešačila Srbiju nadajući se da donosim dobro. Ali ubili su Zorana i nama fali jedan čovek u koga verujemo i koji mora da bude strašno jak.
Da li ste se posle epizode "Bodrum" osećali kao da su vas "uprljali" ili žrtvovali. Da ste dali svoje ime i godine, a onda su vas iskoristili.
Ne, ne, apsolutno ne osećam da sam žrtva. Bila sam samo mali povod za nešto što bi se desilo i da nisam postojala. Ja sam tako časno izašla iz cele te priče, a uprljali su se neki drugi ljudi. To sam već i zaboravila i nije važan deo mog života. Važniji mi je građanski protest. To je bila jedna greška koja se događa svakome.
Ne smatrate da su vas iskoristili.
Nisu iskoristili mene, iskoristili su nas jednaest, ako ćemo pravo. Prema tome, pogrešili su. Morala bih da budem u problemu da bi me neko iskoristio. Bilo mi je muka da ćutim dok se to samo ne sredi. Pa apsolutno svi znaju od prvog momenta da je na početku sednice pročitano da je odustna Neda Arnerić. Otišla sam na letovanje mirne duše. Oni su se upetljali.
Da li je Boris Tadić trebalo da vas zaštiti?
Da me zaštiti? Pa ne znam, mislim da sam ja spasla Borisa Tadića. Dobro, možda ga nisam baš spasla, ali sigurno je dobio makar mali poen jer je razotkrio bodrumsku aferu i priznao da su pogrešile moje kolege iz stranke. Čuvala ga je istina o "Bodrumu"... "Eto, grešni smo, šta da radimo, priznajemo." Njemu je to baš dobro došlo kao poen za pobedu kao predsednik Srbije.
