Srbija nije dužna da donese Deklaraciju o Srebrenici
Holandska nevladina organizacija Istorijski projekat Srebrenica pozvala je danas poslanike Skupštine Srbije da ne donose rezoluciju o Srebrenici pre nego što relevantne činjenice o dešavanjima na tom prostoru ne budu temeljno istražene i pouzdano utvrđene.
"Najviši civilni predstavnik UN na terenu u julu 1995, Amerikanac Filip Korvin, već godinama tvrdi da je tada u Srebrenici ubijeno "oko 700“ bosanskih muslimana i da je razlika između tog broja i broja od 8.000 koji se stalno propagira politička. Nije li Srebrenica, kroz licitiranje brojevima, očigledno ispolitizovana", upozorava predsednik ove organizacije Stefan Karganović.
Obraćajući se predsedniku Srbije Borisu Tadiću, poslanicima i javnim ličnostima u Srbiji koji učestvuju u debati o usvajanju rezolucije, Karganović tvrdi da "pitanja i nedoumice o srebreničkim dešavanjima ubedljivo sugerišu da je standardna priča o Srebrenici puna ozbiljnih nedostataka i nerazjašnjenih okolnosti" i iznosi razloge koji dovode u sumnju sadašnje shvatanje događanja u Srebrenici jula 1995. godine.
"Na Memorijalu u Srebrenici stoji broj 8.372... , ali taj broj uključuje i one koji se još vode kao "nestali", a tri tačke znače da broj nije konačan. Kako se za nestale može tvrditi da su "žrtve genocida" ako na njima nije izvršena obdukcija, niti se zna da li su uopšte mrtvi", upozorava Karaganović.
On navodi da je prema forenzičkim analizama ukupan broj tela iskopanih iz masovnih grobnica ispod 2.000, od kojih se za 442 može sa sigurnošću tvrditi da su žrtve streljanja, jer su imala vezane ruke i ukazuje da je to skoro 8.000 manje od broja koji se javno dovodi u vezu sa "genocidom" u Srebrenici.
"Prema presudi Međunarodnog suda pravde, Srbija ne snosi odgovornost za "genocid", niti je učestvovala u njegovoj pripremi ili izvođenju. Samim tim, Srbija nema nikakvu obavezu da usvoji bilo kakvu "deklaraciju o Srebrenici", smatra Karganović.
On upozorava da bi Srbija, ukoliko preuzme odgovornost za dešavanja u Srebrenici, mogla biti izložena tužbama za basnoslovne odštete i pita da li je to račun koji može biti plaćen i da li je to nasleđe koje Srbija treba da ostavi potomstvu.
