Nas odrali, a drugima džabe!
Svojevremeno su uplašili ljude, naplaćivali im u proseku po 2.000 evra, a sad će neki legalizovati svoje kuće besplatno, ogorčeno je rasejanje.
Iako Zakon o upisu nelegalnih objekata u katastar nepokretnosti čeka zeleno svetlo Vlade u Beogradu, Srbi iz dijaspore već ga ocenjuju kao još jednu u nizu nepravdi i prevara. Neki od njih su legalizaciju objekata platili i više hiljada evra, dok će taj postupak po novom propisu biti - besplatan.
- Pre nego što smo 1981. godine moja supruga Miloranka i ja iz Lipovice kod Despotovca krenuli u Lugano imali smo čatmaru od blata i slame. Vredno smo radili i štedeli. U međuvremenu zaposlili su se i naši sinovi Zlatan i Nebojša.
Sa njima smo u zavičaju napravili 902 kvadrata stambenog prostora sa garažama. Pre tri godine smo legalizaciju tih objekata platili 2.600 evra. A sada će drugi moći besplatno da legalizuju svoje kuće. Nama sigurno neće vratiti novac. Ostaće nam samo gorak ukus nepravde - kaže za "Vesti" Rade Milosavljević, čiji su sinovi, snahe Ivana i Žaklina i unuci Nenad, Aleksandar, Anđela i Andreo i dalje u Luganu.
On dodaje da je malo ljudi u selu legalizovalo objekte i da su to učinili samo malobrojni koji su kuće pravili pre dve-tri godine, jer bez građevinske dozvole nisu mogli da uvedu struju i vodu.
Dragiša Marinjes iz Ćuprije, koji se iz Bilaha vratio sa suprugom Ilanom i ćerkom Efgenijom, kaže da nije plaćao legalizaciju kuće, jer je nju otac Dimitrije sagradio pre tri decenije kada nije moglo da se zida bez građevinske dozvole.
On ju je samo adaptirao. Ali, kada je trebalo da uvede parno grejanje, morao je da plati stotinak evra, jer nije imao upotrebnu dozvolu. On nije ni znao da je ta dozvola, koja je samo još jedan namet, uopšte potrebna.
- Država je odavno trebalo da dozvoli besplatnu legalizaciju objekata koji mogu da se legalizuju. Problem je što se kod nas grade i objekti koji nikada ne mogu da budu legalizovani - navodi Dragiša za "Vesti".
Naš zemljak, koji je hteo da ostane anoniman, a koji je radio u Švajcarskoj, kaže da je legalizacija, koja je bila zagovarana pre dve-tri godine, bila čista pljačka.
- Uplašili su ljude da moraju da legalizuju objekte da ih ne bi srušili. Naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu opet su bili prevareni. U želji da ispoštuju zakon, oni su izdvajali u proseku po 2.000 evra. Sada će neko legalizovati besplatno. U stvari, čim nema para država smisli novi namet - ocenjuje naš sagovornik i dodaje da on već plaća i porez od oko 300 evra na vikendicu, iako je nije legalizovao, ali je opštini prijavio njenu kvadraturu.
Nenada i Radmilu Ljubisavljević iz Gložana kod Svilajnca, koji su radni vek proveli u Francuskoj, ovaj zakon ne pogađa lično, jer su njihovi objekti legalizovani.
- Nenadova porodična kuća i kuća koju smo kupili su legalizovane. I šta sad da radimo. Nama neće da vrate pare, ali je dobro da ne cveta divlja gradnja. U Francuskoj ne smeš da podigneš ni metar bez dozvole, jer odmah dođu i sruše. Ali, u Srbiji se ne zna gazda. Meni je najviše krivo što se novac od poreza ne koristi za uređenje sela - kaže Radmila za "Vesti".
Za upis u katastar 100 evra
Podsetimo, ministar građevine Velimir Ilić naveo je da bi novi zakon mogao da bude usvojen do marta i da će legalizacija biti besplatna, s tim što će se plaćati 100 evra po objektu samo za troškove upisa u katastar.
Pljačkaju rasejanje
- Nas stalno pljačkaju! Tako smo uvođenje telefona platili 3.500 ondašnjih nemačkih maraka, a sada ta ista usluga košta 100 evra. Dakle, samo 200 maraka. I to je nepravda. Nedavno sam sa desetak komšija hteo da uvedem kablovsku i internet. Tražili su nam da platimo po 400 evra, iako treba da razvuku kabl samo 200 metara. Rekli su nam da ako neko hoće da bude nosilac liste SPS-a, onda možemo da platimo manje. To je sramota! A u centru sela plaćaju samo 100 evra za uvođenje kablovske. Kakva je to država? - pita se Rade Milosavljević. |
