Ne sedaj na Krcuna!
Za ljude iz planinskog Pčinjskog kraja mnogi Vranjanci, čiji su preci pre ili kasnije došli iz tih krajeva, znaju pogrdno da kažu: "Ma, pusti, šopove, da nemaš posla s njima!" Pčinjane koji su grcali u vekovnom siromaštvu nikad nije napuštao vedar duh. Njihovu večitu spremnost za dosetku zabeležio je profesor Momčilo Zlatanović i ovekovečio njihove šale i anegdote.
Tako je u Trgovištu prvi film prikazan posle Drugog svetskog rata i sala je bila dupke puna. Bilo je zakazano vreme početka predstave, ali sreski i opštinski rukovodioci su kasnili. Kako bi koji ušao, viknuo bi "ispočetka". Traka se vraćala na početak, pa je prvi film trajao nekoliko časova.
Voja Stefanović iz sela Šapranca u Donjoj Pčinji ispričao je čuvenu anegdotu o nekadašnjem šefu srpske policije Slobodanu Peneziću Krcunu.
- Pozvao jednom Krcun Trgovište i pitao: "Druže S, šta ima dole novog?" "Ništa nije dobro, druže Krcune" - salutirao je drug S. "Šta ne valja, šta se dešava?", zbunio se drug Krcun. "Ne mogu ovako da govorim, moram hitno da dođem u Beograd", šaputao je S. u telefonsku slušalicu. "Dolazi", pozvao ga je Krcun. Drug S. dođe do Vranja na belom konju, naredi kuriru da ga vrati u Trgovište, ali da ide peške pored njega. Potom, uđe u voz i pravac Beograd u ministarstvo policije.
Sedne na klupu ispred Krcunove kancelarije i čeka. Došlo vreme da drug Krcun pođe kući, ali ga sekretarica upozori: "Napolju je neki čovek, obučen u seoske čakšire, neki planinac." Krcun se odmah seti ko bi to mogao da bude, njegov revnosni činovnik drug S. i odmah naredi da uđe. Pošto se pozdrave, odmah pita:
'Koja je muka dole, druže"? "Golema, nemamo stol, ni da pišemo ni da sedimo", kaže S. i zaćuta. "Nemate sto, pa zašto ste dolazili, to biste i dole našli", nasmeje se Krcun. "Ama, druže Krcune, nama treba ovakav kao vaš, golem, drven sto", opet će pažljivo S. "Aaaa... to li je?! Idi, poslaćemo ga vozom" - kaže mu Krcun i poče da se sprema za odlazak. "Druže Krcune, kao prvo mnogo vam hvala, a kao drugo da odnesem sto odmah vozom" - opet će S. Krcun nije imao kud, naredi da mu spreme jedan veliki drveni sto i da mu pomognu da ga odnesu na železničku stanicu.
Tako je drug S. doterao voz na vranjsku železničku stanicu, gde je javio da ga sačekaju njegovi seljaci. Krenuli su da nose sto na leđa, peške, prema Trgovištu, ali nisu izdržali. Negde, na pola puta, počeše da posustaju: "Druže S, ovo bre, mnogo teško, ruke ne mogu više." "Pa, što ne kažete odmah, da pozovemo nekog ko ima volovska kola i oteramo ga kako priliči", odmah se ponudi drug S.
Vo u apoteciStojadin Zlatković iz sela Šajince pričao je da su se Pčinjani spuštali u Vranje samo kad bi ih snašla koja nevolja. 
Stojadin Zlatković
- Jedan stariji Pčinjanin, u klašnjenim pantalonama i prtenom jeleku, stao ispred apoteke i zagledao se u izlog. Vidi ga apotekar, pa iznutra počne da viče: "Muuu... muu..." Starac pođe, pa se vrati i uđe u apoteku. "Imate li seno?", upita apotekarku. "Kakvo seno, pobogu, pa ovo je apoteka", čudi se mlada pripravnica. "Pa, čime hranite onog vola što beše tu", mirno će planinac - ispričao je Stojadin. |
Pričalo se kasnije da je S, po premeštaju u Vranje, doterao i svoj sto od kojeg se nikad nije odvajao. Nikom nije dozvoljavao, ne daj bože, da sedne, pa čak i da se i nasloni na sto. Bio je spreman pištolj da izvadi: "Ne sedaj na Krcuna, nisi zaslužio", siktao je na nevaspitane Vranjance - ispričao je čuvenu anegdotu Voja.
Da nije lako nadmudriti Pčinjane govori i priča o činovniku koji je posle rata posetio jedno selo i popisivao ovce kod jednog domaćina.
"Koliko ovaca imate" - pita i beleži. "Četeres komada" - mirno će planinac. "Da nemate možda više?" - opet će činovnik. "Ako ne veruješ, evo broj" - mirno će ovaj. "Verujem" - kaže činovnik i ode. Ali, komšije koje su sve to čule nisu mirovale. Stigla je prijava da dotični domaćin ima četrdeset i pet ovaca. Opet dođe činovnik, a domaćin mu kaže: "Broj, sve što su preko četeres tvoje su." Ovaj poveruje i ode. Ali, opet prijava i domaćina pozovu na nadležno mesto u Vranju. "Dobro, bre", pita ga vlast, "zašto lažeš, kažeš da imaš četrdeset ovaca, a svi znaju da imaš četrdeset i pet". "Ovce su četeres, a imam i pet ovna, a ja od kako znam ovan nije ovca" - mirno će planinac.
