Dijasporo, prijavi imovinu

Državljani Srbije, kako oni u zemlji, tako i oni u rasejanju, dužni su da do 31. marta dostave Poreskoj upravi Srbije Informativnu poresku prijavu ukoliko smatraju da njihova ukupna imovina premašuje vrednost od 35 miliona dinara, odnosno, približno 300.000 evra.

Zaradili u rasejanju, uživaju u otadžbini: Građani će sami procenivati svoju imovinu

 

Pod terminom imovina podrazumeva se sva imovina, pokretna i nepokretna, od automobila, kuće ili stana, zemljišta, suvlasništva u preduzećima, deonica ili štednih uloga na bankovnim računima.

Poreska prijava se odnosi na stanje imovine na dan 1. januara 2013. Obaveza prijavljivanja imovine vrednije od 35 miliona dinara propisana je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a dužni su da je podnesu poreski obveznici po osnovu plaćanja poreza na dohodak ili imovinu.

U prijavi se dostavljaju podaci o imovini povezanih lica, odnosno supružnika, roditelja, dece, usvojenika i usvojioca. Imovinom o kojoj se iskazuju podaci u poreskoj prijavi smatraju se nepokretnosti, akcije i udeli u preduzećima, oprema za obavljanje delatnosti, motorna vozila, plovila u vazduhoplovima, štedni ulozi i gotovina, ali i imovinska prava poput autorskih, prava na patent i licencu i pravo svojine na drugim pokretnim dobrima pojedinačne vrednosti veće od 100.000 dinara.

U prijavi se navode pojedinačne vrednosti imovine u dinarima ili dinarskoj protivvrednosti, na osnovu cene koja bi se mogla postići na tržištu na dan 1. januara 2013. U slučaju da poreznici utvrde da obveznik nije dostavio tačne podatke, razlika između prijavljene imovine i prihoda biće oporezovana po stopi od 20 odsto.

 

Građani će sami procenjivati vrednost svoje imovine. Naravno, egzaktno neke stvari nije moguće utvrditi ili proceniti, pa ukoliko neko misli da bi mogao da potpadne pod unakrsnu procenu, bolje je da se prijavi, pa da prijavu poreznici ocene nevažnom, nego da dođe u situaciju da bude kažnjen.

- Običan svet nema razloga za brigu. Ovaj propis je prvenstveno namenjen tajkunima, recimo, stečajnim upravnicima koji su basnoslovni novac od imovine građana izneli u inostranstvo, a tobož u Srbiji nemaju ništa, ili gotovo ništa. Kad prikupimo prijave, prvo ćemo pregledati one koji su sumnjivi, a nisu je prijavili, a zatim ćemo ukrstiti podatke sa onima koje ćemo dobiti u saradnji s poreskim upravama zemalja EU, SAD i drugih u kojima naši građani žive - kaže izvor "Vesti" iz Poreske uprave Srbije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da unakrsno ispitivanje mora biti dugoročno i pravedno, bez osvetničkog naboja i zloupotreba, i da će, ako se bude tako radilo, biti rezultata.

- Ne bih rekao da neko treba da bude prioritet, verovatno Vlada Srbije zna šta radi, možda ima u vidu već neke ljude od kojih će krenuti. Očekujem da će se na meti naći jedan broj tranzicionih dobitnika, čija je imovina dostigla neverovatne razmere, a koji nikakav dokaz neće imati da su ostvarivali godišnju dobit koja pokriva bar deo njihove imovine. U tome je suština - naveo je profesor Savić.

Procenjuje se da na udaru neće biti veliki broj ljudi, jer je manje-više poznato ko su bogati pojedinci koji do pre 20 godina nisu imali ništa.

- Oni koji su stekli ogromno bogatstvo na nezakonit način moraju snositi posledice - istakao je Savić, ocenivši da predviđenih 20 odsto oporezivanja prihoda na razliku između imovine i stečene dobiti nije dovoljno dobra mera.

- Mislim da pre svega treba razmišljati o oduzimanju najvećeg dela tako stečene imovine jer je ovo praktično legalizacija sumnjivo stečene imovine i protiv toga Srbija treba da se bori - naglasio je on.

Rezultate ovog poteza nećemo saznati brzo i ovaj potez bi se mogao izgubiti u nizu sličnih pokušaja u istoriji, jer rok za dostavu informativne prijave jeste kratak, ali će provera trajati dugo, pa potom i analiza, pa kontaktiranje poreskih uprava u inostranstvu. Tek za godinu ili dve moći ćemo da znamo da li je i šta ovim potezom država dobila.