Ribnjak na otpadu
Sablasno ovih dana izgleda veliki ribnjak kalifornijske pastrmke na Pazarištu kod Novog Pazara. Na samo stotinak metara od Starog Rasa i tri kilometra od izvora Raške i Sopoćana, u prostoru koji je pod zaštitom Uneska, caruju korov, pustoš i pljačka.
Od velikog izvoznika i proizvođača riblje mlađi za ceo Balkan ostala je samo ruina, a imovinu raznosi kako ko stigne i kao staro gvožnje prodaje po okolnim otpadima.
Kad sada vide ribnjak, mnogi zaplaču kao bivši radnik Zoran Marković.
Vo za kilo mesaPre 10 godina Trgovinski sud u Kraljevu uveo je u Holding kompaniju "Vojin Popović" u stečaj i to zbog duga od samo 100.000 evra. U istom trenutku imovina ovog holdinga vredela je, prema proceni stručnjaka, oko 50 miliona evra. Radnici su tada stupili u štrajk koji je trajao dve godine tvrdeći da je stečaj režiran samo s ciljem da se svi zaposleni ostave na ulici, da se imovina obezvredi i potom jeftino proda unapred poznatom kupcu. Tvrdili su da se zna koji će novopazarski tajknun kupiti ribnjak, koji klanicu, koji fabriku tepiha, a ko hladnjaču. Verovatno bi sve i bilo po scenariju da štrajk nije potrajao dve godine, a za to vreme stečajni upravnik nije mogao da uđe u krug firme i počne rasprodaju. |
- Čuo sam da pojedini u krug ribnjaka usred dana, ne krijući se, ulaze traktorima, da seku panele sa zidova mrestilišta, delove krovova, pumpe, instalacije, radijatore i vrednu opremu iz fabrike za preradu ribe, motela i restorana i da sve prodaju u staro gvožđe. Radio sam ovde godinama, učestvovao u izgradnji ribnjaka, bila su to srećna vremena, lepota i turistička atrakcija, a danas je tuga i velika sramota Novog Pazara i države Srbije - kaže Zoran Marković.
Ulaz slobodan
Na ulazu u nekada najvredniju investiciju u celoj Raškoj oblasti nema portira, nema obezbeđenja, nema ni policije, pa svako ko je imalo drzak može da dođe i uzme šta mu se ćefne. Ribnjak je imao ogromno mrestilište, stotine bazena za uzgoj pastrmke, fabriku za sušenje, preradu i fino pakovanje ribe i hotel.
- Kompletna oprema za preradu i pakovanje ribe, koja je bila poslednja reč tehnike, stigla nam je iz Danske, koštala je nekoliko miliona dolara, a glavni kupci bili su Belgijanci po čijoj tehnologiji smo sušili i prerađivali pastrmku. Godišnje smo proizvodili i uglavnom strancima isporučivali po 600 tona ribe.
Oprema je korišćena samo dve-tri godine, firma "Vojin Popović", u čijem sastavu smo poslovali, zapala je u teškoće, sve je stalo, usledio je stečaj i otpuštanje radnika i evo došlo je vreme da se iz fabrike odnosi i pljačka sve što se odneti može. Skupa oprema od specijalnih materijala prodaje se na kilo, a sav novac ide u džepove lopova - kaže jedan od bivših radnika ribnjaka.
On tvrdi da je ribnjak mogao da se privatizuje u više navrata, Belgijanci su nudili čak 20 miliona evra, hteli su i dodatno da ulažu, ali država ga nije prodala, a nekom tajkunu odgovara da ga kupi za bagatelu.
Brigo mojaGradska uprava u Novom Pazaru tvrdi da nema nikakve vlasti nad ribnjakom i da se dugo zalagala za njegovu poštenu privatizaciju, ni policija ne štiti imovinu ribnjaka jer bi to, kako nam je nezvanično rečeno, trebao da čine stečajni upravnik koga je odredio Trgovinski sud u Užicu. Niko u Novom Pazaru nije mogao da nam kaže o kome se radi i da li će pljačka biti zaustavljena. |
- Sada je i za to kasno, sve je uništeno i pokradeno, više nema šta ni da se proda, niti da se privatizuje. Za sve je kriva država, koja je vlasnik ribnjaka, a i ne pomišlja da ga zaštiti, da zaustavi pljačku i spase što se još spasti može - priča ovaj radnik.
Domaće ajkule
Hido Muratović, humanitarac iz Novog Pazara, već mesecima pokušava da vlastima ukaže na katastrofu ribnjaka, ali niko ne haje za njegove apele.
- Svakodnevno prolazim ovuda i pitam se da li je Srbija toliko bogata zemlja, pa može da toleriše ovakvu pljačku, propast i otimačinu državne imovine. Znam da se svakodnevno, da bi preživeli, zadužujemo za milione evra, da je pred nama još jedna teška i neizvesna godina, a ovde se bacaju milioni. Dovde nas je i dovelo ovakvo ponašanje i ovakav odnos prema državnoj imovini kupljenoj zajmovima iz inostranstva koje će naša deca vraćati - priča Muratović.
Kad je pre tri decenije započet, ribnjak na Pazarištu podigao je mnogo buke u celoj Srbiji, buldožeri su kopali tik uz temelje Starog Rasa, pretila je opasnost da se poremeti ambijent pod zaštitom Uneska, bunili su se arheolozi i istoričari, ali je politika bila jača, ribnjak je izgrađen parama države, kasnije je ceo prostor ozelenjen, pa se uklopio u kompleks Nemanjinih zadužbina. Onda je stigla demokratija i sve upropastila.
Jedan od bivših direktora kompanije "Vojin Popović" u Novom Pazaru, čije je ribnjak bio vlasništvo, kaže da su se u propast ribnjaka upetljali neki ljudi koji su imali vlast iza leđa, želeli su da prigrabe sebi sve bez dinara, ali su se preračunali. Ribnjak se pretvorio u ruinu, a radnici su na ulici.
