"Glad je najbolji melem"

Nema osobe u Kraljevu koja ne poznaje Milića Lazovića Mikića, čoveka koji prodaje knjige i novine, a melodijom frule često ume oraspoloži sugrađane i skrene im misli. Lazović je ovaj instrument zavoleo još dok je kao dečak čuvao ovce kod svog đeda u Crnoj Gori.

Milić Lazović, travar

 

Tamo je naučio da svira frulu, ali stekao je i još dragocenija znanja o lekovitosti i isceliteljskoj moći bilja. Njegov deda je bio poznat travar, a Miki je uspeo da sačuva njegove recepte za meleme, zahvaljujući čemu danas pomaže mnogima. Mikijevog dedu su zvali čudak sa travama, a njega zovu čudak sa štapom.

Čudak sa štapom

- Detinjstvo sam provodio kod dede u Crnoj Gori, čuvajući stada kao i mnogi moji vršnjaci. Prvi koji me je učio da sviram frulu je moj brat od strica Gilje. On je jedan od retkih talenata, koji nažalost nije nastavio da se takmiči, mada sam siguran da bi osvajao mnoge medalje. To je instrument raspoloženja, i osobe koje ga sviraju imaju dar da svoja osećanja podele sa drugima. I moj deda je bio srećan čovek.

Često bi imao običaj da kaže: "Nije srećan samo onaj ko ima para. Srećniji je onaj čovek koji druge ljude može da usreći. A najsrećniji je onaj čovek koji osobama, koje su izgubile zdravlje i nadu u ozdravljenje, uspe sve to da povrati." I on je svirao frulu i gusle. Smatrali su ga čudakom, uzeo bi jednu travku, držao je između prsta po nekoliko sati, gledao u nju, a onda bi je ili bacio, objasnivši nam da ne može da je upotrebi ili sklonio na stranu s osmehom na licu uz reči: "To, evo ključa za još jedan melem." Tako bi se moj deda skoncentrisao i stalno bi nešto zapisivao i pravio meleme koji, tek sada vidim, imaju veliku lekovitu moć.

- U tom selu, Velika se zove, još je sačuvana čistota prirode. Tamo ima bezbroj lekovitih trava, korenja, pečuraka i svega što je čoveku potrebno da bi živeo, a da ne uzima lekove. Tako je moj deda koristio bilje i pomagao sebi i drugima. Ljudi bi govorili: "Čudo je napravio kod ovog čoveka, čudo kod onog drugog, čudo, čudo...".

Zato su ga prozvali čudakom. Geni su nešto što čovek mora da nasledi, pa sam tako i ja od dede nasledio tu bioenergiju, a deda mi je dao i svoje sveske sa lekovitim receptima. U njegovim je sveskama opisano kako čovek mora da vežba da bi postigao te energetske nivoe. Da bih to postigao, morao sam da gladujem, da spavam napolju, da meditiram hodajući bos po dva sata i 13 minuta, da gledam u Sunce, da pijem osunčanu vodu i da nosim leskov štap. Zato me zovu čudakom sa štapom.

Nema ni kupanja

Energetske vežebe

- Moj deda Gaco Jokić to je opisao ovako. Svakoj osobi, koja hoće da postane iscelitelj, mora po datumu rođenja da se napravi raspored gladovanja na vodi i bez vode. Kada se gladuje na vodi, onda se upotrebljava samo voda. Ne sme se piti sok, čaj, kafa i nijedno drugo piće. Ja sam tako gladovao 41 dan. Mnogo je teže i opasnije kada se izlazi iz gladovanja, jer tada svaki pogrešan korak može da bude koban za osobu koja gladuje. Znači, onoliko dana koliko čovek gladuje, toliko dana mora da izlazi iz gladovanja. A kada je suvo gladovanje, onda se ne upotrebljava ni voda.

- Gladovao sam jednu petinu od potpune kaskade. Da mi neko traži recept za neki dedin melem, to ne bih mogao da otkrijem i objasnim, ali ovo mogu, iako znam da je ovo lekovitije od svih tableta i melema koji postoje na svetu. Nije nimalo lako da se postigne. I suvo kaskadno gladovanje povezano je sa datumom rođenja.

Pravo kaskadno, odnosno suvo gladovanje, traje pet meseci. Sprovodi se tako što se u trajanju od mesec dana svaki drugi dan gladuje bez vode. Sledeći mesec se gladuje po dva dana, treći po tri, četvrti po četiri i peti po pet. Ne sme se popiti nijedna kap vode, ne sme se umivati, kupati, niti imati bilo kakav kontakt sa vodom. Štaviše, kada je gladovanje četiri sa četiri ili pet sa pet, tu čovek mora da se izoluje i da se udalji od vode jer počinju halucinacije.

- Deda je opisao da organizam na taj način sam sebe leči, da sagoreva sve štetne materije i otrove koji su se u njemu vremenom nagomilali. Kada se dešava to sagorevanje, a bez vode je to desetostruko ubrzano, tada se dešavaju halucinacije jer organizam neopisivo traži vodu. E tu je najveća opasnost da čovek ne popusti i ne popije vodu.

Deda je opisao kada je gladovanje jedan dan, onda se u roku jednog sata popije pola litra vode, kada je dva dana, onda se voda pije u roku od dva sata, tri dana tri sata, četiri dana četiri sata i pet dana pet sati. Samo kada je četiri sa četiri ili pet sa pet, onda se u prvih sat vremena četiri, odnosno pet puta okvasi prst, pa se protrlja po usnama da se usne pokvase. Tek posle sat vremena se popije minimalni gutljaj vode. I tako za četiri, odnosno pet sati, popije se pola litra vode. Nepoštovanje ovih pravila je mnogo opasno po život. Još je veoma važno napomenuti da kada osoba posle gladovanja počne da jede prvo mora da pojede jednu živu šargarepu, koja se žvaće oko sat vremena, onda pomorandžu, pa posle jednu čašu pavlake. Tek kada se dobije mekana stolica, onda se smatra da je gladovanje uspelo.

Moć volje

- Veoma je važno da sve ono što je organizam sagoreo tokom gladovanja bude na kraju i izbačeno iz organizma. Šargarepa je za organizam isto što i metla za prašinu. Zbog toga je veoma važno da se ona prvo pojede, da bi iščistila organizam, a posle se sa pomorandžom i pavlakom to brže izbacuje. To je u kratkim crtama opis gladovanja. A mogu reći da je deda napisao da se na taj način mogu izlečiti sve moguće bolesti na ovom svetu.

- Hodam bos jer je to mnogo zdravo zbog cirkulacije. Potrebno je da obuća za vreme te meditacije i vežbi u mesecima, u kojima nema slova R, ne bude izolator između nebeske i zemaljske energije. Energija je svuda oko nas i ako čovek zna da je upotrebi, može da postigne mnogo više nego što ljudi mogu da zamisle. Doći će vreme kada će se čovečanstvo izdignuti na drugi nivo i tada će doći do velike upotrebe svih prirodnih energija.

- Moj deda je napisao da ima sedam nivoa, kao što ima sedam glavnih centara energije na ljudskom telu, koje sada zovu čakre. Razvijanjem svakog nivoa, otvara se jedna čakra i razvija se procenat mozga koji je uspavan. Deda je opisao kao što i nauka tvrdi da se ljudski mozak koristi otprilike od 15 do 18 procenata. Znači, ostatak ljudskog mozga prosto spava. Kada se vežba na ovaj način, onda se rad ljudskog mozga pojačava, a samim tim se povećava moć lečenja drugih osoba ili se povećava neka druga veština. Neko želi da bude vidovit, neko da pomera stvari.

Usmerenje Kraljevčanina Blaža Makarija Makija Ivanovskog je u aikidu. On je čovek kojeg 15 ljudi ne mogu pomeriti sa mesta iako ima skoro 60 godina. To svima pokazuje da verom, voljom i pravilnim usmerenjem energije i pravim vežbama, čovek može doći do neslućenih uspeha. Malo kasno sam počeo ovo da vežbam, ali zato učim svoju decu. Uspeću da savladam treći nivo, a moja deca ako nastave da vežbaju, sigurno će doći do četvrtog, a možda i petog nivoa. U odnosu na nulti nivo kada se počinje, svaki sledeći nivo je desetostruko jači od prethodnog.

Reči isceljenja

- Sunce je najveći izvor energije na ovom svetu. Ako čovek svakodnevno, u jutarnjim ili u večernjim satima, gleda u Sunce, počevši sa 10 sekundi i svaki naredni put povećavajući po 10 sekundi svakog dana, izlečiće skoro sve unutrašnje organe, mnogo će popraviti vid i poboljšaće funkciju mozga.

To gledanje traje 300 dana, 270 dana povećava se po 10 sekundi, a 30 dana se smanjuje po jednu minutu. Staje se na 15 minuta. Kasnije, kada osoba hoće da gleda, nije joj potrebno da gleda duže od 15 minuta. Na taj način se napune ti energetski centri. I osunčana vodica reguliše rad unutrašnjih organa. Ko je anoreksičan, a hoće da se popravi, samo neka je pije i relativno brzo će dobiti kilažu. Ima i melema za skidanje kilaže, ali njih ne mogu da vam otkrijem.

- Deda je opisao da se levom rukom prima energija, a desnom daje. Dok se to vežba, a štap je u desnoj ruci, tada se najpravilnije energija unosi i zadržava u organizmu. I samo se na taj način, kroz te vežbe i kroz izgovaranje rečenica koje je deda zapisao postaje iscelitelj. Deda je opisao da je bioenergija toplotna energija koja opušta mišiće i stvara osećaj rasterećenja, dok je isceliteljstvo dosta koraka ispred bioenergije.

Osoba sa tim darom ne mora da dotakne pacijenta da bi mu zaustavila glavobolju, bol u leđima, bol u stomaku ili neki drugi bol, može samo da usmeri ruke i bol će prestati.
Uskoro bi trebalo da gostujem na jednoj TV stanici, gde će se u studiju pojaviti tri osobe sa različitim bolestima kojima ću zaustaviti bol. Čak i kada osobu ne dotaknem, zaustaviću bol, ali tada postoji mogućnost da će se bol vratiti. A ako je jedanput izmasiram, bol nestaje na duže vreme, sa tri masaže postižem baš dobre rezultate.