Bitka za sina

Predrag Iličić iz Jagodine ima 23, a njegov život je niz nesreća. Petočlana porodica Iličić živi od Predragove plate od oko 300 evra. Svi su u jednoj sobi, jer se samo u njoj loži. I pored toga u sobi je hladno, jer je kuća stara i ima samo ploču, ali ne i krov. Posle većih kiša pojavi se i vlaga. Kako Predraga i njegove pokojne roditelje znaju kao poštene, mnogi im robu daju na rate. Najviše im pomažu Aleksandar i Jelena Stanković, vlasnici pekare u kojoj Predrag radi.

Porodica Iličić slavi Svetog Nikolu

 

Imao je samo tri godine kad ga je pregazio auto i to baš na Svetog Nikolu. Proveo je 11 dana u komi, dobio je kontuziju mozga i frakturu lobanje, a leva strana tela mu je bila oduzeta. Godinu dana bio na Institutu za majku i dete, sve dok nije prohodao, a potom je dve godine bio na rehabilitaciji u Ribarskoj Banji. Od tada se u porodici Iličić Sveti Nikola slavi kao krsna slava. Ali, njega sreća nije pratila ni kad se rodio.

Predrag Iličić ispred kuće

 

- Rođen sam u Vranju, ali me je majka ostavila odmah po rođenju. Dva meseca sam proveo u domu u Bitolju, a sa tri meseca su me usvojili majka Biljana i otac Miodrag. Biološka majka, koju sam upoznao kada sam postao punoletan, rekla mi je da je imala 20 godina kada sam se ja rodio i da je moj otac pobegao čim je saznao da je trudna. Rekla mi je i da je htela i da abortira u petom mesecu trudnoće, ali lekari nisu smeli da rade abortus zbog poodmakle trudnoće. Socijalna radnica me je oduzela, jer ona nigde nije radila, a baba nije htela da me čuva. Hvala bogu, došao sam u Jagodinu, u kojoj sada imam kuću i porodicu. U kontaktu sam i sa bratom i dvema sestrama po majci - počinje svoju životnu priču Predrag.

Tek što se oporavio od prve nesreće, Predrag je u desetoj godini pao s bicikla i udario u parkiran automobil. Imao je dve teške operacije desne ruke i celo polugodište nije išao u školu. Posle druge operacije jedva se probudio iz anestezije. Uspeo je da završi osnovnu školu i kurs za pekara. Već osam godina radi u pekari Mama. Iako se šest godina pre toga bavio plivanjem da bi razvio svoje telo, Predrag nije mogao da koristi levu ruku. Kaže da mu je služila samo za ukras. Tek kada je postao pekar, počeo je da se služi obema rukama.

Sava i Ivana

Pre četiri godine Predrag je preko interneta upoznao Bojanu, koja je živela u jednom selu nadomak Vranja. Iako nije imao punih devetnaest godina, a ona godinu dana manje od njega, Predrag joj je predložio da se preseli kod njega.

- Hteo sam da ne budem više sam i da u svoj život unesem malo radosti. Majka Biljana imala je tumor na mozgu, a otac Miodrag bio je šećeraš, astmatičar i imao visok pritisak. Međutim, Bojani je jednog dana pozlilo, i tad sam saznao da je težak srčani bolesnik i da ne sme da ima dece. Oprostio sam joj što mi to nije rekla i nastavio da živim sa njom. Ona mi je obećala da će roditi dete po cenu života. Rekla je i da će ona umreti posle toga, da ću se ja ponovo oženiti i da ću to naše dete čuvati sa tom ženom. Tako je i bilo - priča svoju životnu priču Predrag.

Međutim, počeli su često da se svađaju i Bojana se vratila svojoj kući. Jednog dana je pozvala Predraga i rekla mu da je trudna. Odmah joj je rekao da mu se vrati, jer je želeo da dete ima oba roditelja. Ona ga je ponovo pozvala i rekla da ne želi više nikada da dođe. Predrag je bio jako ljut. Posle pola sata ponovo ga je pozvala i rekla mu da nije trudna, već da je samo htela da vidi kako će reagovati.

- Međutim, 14. februara 2009. godine pozvala me je bivša tašta i javila mi da je Bojana umrla, a da je naš sin na neonatologiji u Beogradu, jer je rođen u osmom mesecu sa samo kilogram i 450 grama. Odmah sam otišao da uzmem sina, jer nisam želeo da napravim glupost koju je moj otac napravio sa mnom. Ali, Centar za socijalni rad iz Vranja nije želeo da ja uzmem dete, već je nameravao da ga smesti u hraniteljsku porodicu. Tražili su da uradim DNK analizu. Pristao sam, ali nisam želeo da je ja plaćam. Kada sam im rekao da nemam 80.000 dinara, oni su rekli da nemaju ni oni i da će me tužiti. Tri meseca sam se borio za svog sina i dobio sam ga tek kada sam angažovao advokata - priča Predrag.

Mesec dana pre nego što je uspeo da se izbori za sina, naš sagovornik je upoznao svoju sadašnju suprugu Ivanu Pantić, rodom iz Grocke. Upoznali su se preko Ivanine snahe, koja je iz Jagodine, a kojom se oženio njen rođeni brat.

- Znali smo da pričamo telefonom i po sat vremena. Viđali smo se kada bih dolazila kod brata. A onda sam, umesto u prodavnicu u kojoj sam radila kao trgovac, otišla kod njega. Roditelji su se malo bunili, a posle su Predragu čestitali što me je ukrao. Zajedno smo otišli po Savu, o kome brinem kao da je moj sin. Imamo i dvogodišnju Đurđu i jednomesečnog Aleksandra - kaže Ivana.

Njih dvoje su se brinuli i o Predragovoj majci Biljani, koja je preminula pre tri godine, i ocu Miodragu, koji je umro prošle godine. Puno pažnje posvećuju Savi, koji je kasno prohodao i koji još teško priča.