Starina Dušan bebama poklanja zlato
U Gojnoj Gori na obroncima Suvobora, petnaestom selu od Gornjeg Milanovca, ako se računa idući putem od od Kragujevca ka Požegi, nema tog meštanina koji ne poznaje Dušana Savića, koji već davno u selu slovi za velikog pobornika borbe protiv bele kuge u srpskim selima.
Život ovog 80-godišnjeg vojnog invalida dva puta je visio o koncu - prvi put 25. januara 1945. godine, kada mu je kao znatiželjnom dečaku od 12 godina u ruci eksplodirala zaostala nemačka tromblonska mina i drugi put 1953. godine kada mu je kao vojniku JNA u Delnicama prilikom bojevog gađanja pukla dijafragma zbog čega je više od mesec i po lebdeo između života i smrti.
Ti događaji koji su mogli da budu tragični naterali su ga da na život gleda na sasvim drugačiji način i donese odluku da se uhvati u koštac sa belom kugom u srpskim selima.
- Zapravo, vraćao sam se sa operacije oka u čačanskoj bolnici, jer sam imao problem sa kataraktom. I tako, čistog vida, gledao sam ka obroncima Ovčara i u trenutku sam doneo odluku da se na neki način nekome odužim što su mi lekari povratili vid. Jer, razmišljao sam, operaciju nisam platio, čak ni participaciju jer se tada narod besplatno lečio, pa je bio red da se i ja, kako se u ovom kraju kaže, na neki način odrešim poklanjajući deci skromne poklone.
Već sutradan sam otišao kod zlatara u Čačak i naručio 27 zlatnih krstića za sve učenike u našoj seoskoj školi i poklonio im. No, to je bio tek početak jer sam tada shvatio koliko ima zadovoljstva u tome kada nekome nešto poklanjaš - priseća se Dušan Savić trenutka kad je doneo odluku da na neobičan način ostane zapamćen u selu.
Majčini dukati
Prvih 27 zlatnih krstića, napravljenih od dukata koji mu je ostavila majka, dobili su učenici 1995. godine, a u međuvremenu su stasali u dobre domaćine. Za Dušana Savića to je bila tek najava njegovog nastojanja da poklonima obeleži prvi plač svake bebe rođene u selu sa oko 250 domova.
- Od 1998. godine do sada sam poklonio više od 300 zlatnih krstića, novorođenim bebama obavezno, ali i najboljim đacima škole. Sve novorođene bebe od mene dugo vremena po rođenju dobijaju i pelene, a svaka majka iz našeg sela, pa i iz okoline, koja je rodila bebu dobija na pokloni ili zlatnu narukvicu ili zlatni lančić.
Čovek sa 74 geleraNakon što je u 12. godini preživeo eksploziju tromblonske mine kada je izgubio dva prsta i od kada u telu nosi 74 gelera, a potom i teške operacije zbog pucanja dijafragme, Dušan Savić svaki naredni dan doživljava kao dar sa neba. Tom prilikom Dušanu su odstranjena dva rebra i skraćena creva, ali je preživeo. U međuvremenu je bio udarnik na radnim akcijama, a u selu je radio mnoge poslove i bio je i ostao poznat kao dobar kolar, električar, majstor za telefone i vodovode, stolar, kovač, zidar... Sve što Dušan zaradi od tih zanatskih poslova, selu vraća na taj način što pomaže novorođenim bebama i njihovim majkama. Iako je u godinama, Dušan Savić je veoma vitalan, a u želji da to i dokaže sa lakoćom penjalicama popeo se na vrh betonske bandere. |
Obećao sam, ali to se još nije desilo, da svaka beba koja je u porodici rođena kao četvrto dete od mene dobije sve što joj je potrebno za godinu dana. Naravno, u početku su se meštani pomalo čudili mojoj odluci da darujem novorođene bebe i đake, bilo je čak i onih koji su mi se iza leđa i podsmevali, ali na to nisam obraćao pažnju i sada je situacija potpuno drugačija, jer već davno selo se sa poštovanjem odnosi prema onome što činim - naglašava darodavac Dušan Savić.
Neženje sa sela
Problem odumiranje srpskih sela leži u tome i što u njima živi ogroman broj neženja iza kojih neće ostati potomstvo i čije će se kuće pre ili kasnije zatvoriti.
- Samo u našem selu ima preko 60 neženja te je razumljivo što sam odlučio da i svakoj mladoj, koja se uda u Gojnoj Gori na dan svadbe poklonim zlatan lančić i da na taj način iskažem radost što će njenom udajom u selu biti spaseno još jedno domaćinstvo. Radostan sam kad čujem da se neko oženio, a još me više obraduje vest da je rođena još jedna beba kojoj od mene, naravno, sledi poklon i tako će biti dok sam živ - obećava Dušan Savić.
Iako je prošlo dosta godina od odluke vojnog penzionera Dušana Savića da se na neobičan način, poklonima za bebe i njihove majke, suprostavi beloj kugi, ima u selu pojedinih ljudi kojima i dalje nije u potpunosti jasan Dušanov motiv da na takav način troši svoj novac.
- Ono što drugima nije jasno, meni jeste, ne pušim, ne pijem, ne trošim novac u kafanama, zdrav sam te nemam izdataka za lekove, živim mnogo skromnije nego što bih mogao, pa novac koji dobijam na ime invalidnine, i ono što zaradim radeći zanatske poslove u selu ulažem u budućnost srpskog sela. Znam da to nije mnogo, ali se nadam da će mojim putem krenuti i oni koji imaju mnogo više od mene, ali bi najbolje bilo kada bi i država konačno ozbiljno shvatila problem odumiranja srpskog sela što će za Srbiju biti pogubno, jer nas je iz godine u godinu sve manje. Zato, u pamet se, državo Srbijo! - poručuje Dušan Savić iz sela Gojna Gora.
