Depeše koje su uzdrmale svet (5): Kosovski tango Srbije

Pored "saradnje" Srbije sa Haškim sudom i učvršćivanja "demokratskih" snaga u političkoj vlasti Srbije, iz depeša Vikiliksa jasno se vidi da je glavna preokupacija zapadnih diplomata u Beogradu pitanje statusa Kosova. Međutim, za srpsku javnost bilo je posebno interesantno to ko je kakvu ulogu igrao javno, a kakvu tajno, kao i šta su sve srpski političari znali da sledi kad je o Kosovu reč, a o tome su uporno lagali srpsku javnost.

Šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer i srpski predsednik Boris Tadić

Da bi se proces zaokruživanja nezavisnosti Kosova završio, procenjuju diplomate, a prenosi nam Vikiliks, bilo je potrebno uraditi dve stvari. Prvo, statusni razgovori se moraju izmestiti iz UN gde Rusija i Kina uporno zabijaju klipove u točkove SAD, Britanaca i Francuza, a potom je bilo potrebno Srbe i Albance postaviti za isti sto za kojim će se mic po mic nezavisnost utvrditi. Prvi korak obezbeđen je prihvatanjem misije Euleksa koji je smenio Unmik, dok je u drugom koraku EU preuzela medijaciju od UN, uz pristanak Srbije, ali i svih članova Saveta bezbednosti UN.

Da posredovanje EU nema nikakve veze s neutralnom pozicijom Brisela svedoči izbor posrednika Roberta Kupera. Naime, niko drugi do taj britanski diplomata učestvovao je u "koordinisanom proglašenju nezavisnosti Kosova" 2008. godine, a sada tobož neutralan sedi kao posrednik.

S druge strane, ni srpski političari nisu igrali ništa manje opasnu zakulisnu političku igru. Naime, kad je postalo jasno da Rusija ne odstupa od veta na plan Martija Ahtisarija, SAD kreću u koordinisan proces proglašenja nezavisnosti Kosova koji je podrazumevao i pripremu za eventualnu srpsku reakciju.

A kakav plan je skovan u Beogradu govori depeša 07BELGRADE1632, od 10. decembra 2007. i u kojoj tadašnji politički direktor srpskog Ministarstva spoljnih poslova Amerikancima otkriva detalje Akcionog plana vlade u nastajanju, koji će biti usvojen 14. januara 2008. i dobiti status "najvišeg stepena državne tajne". Kako prenose diplomate, na sastanku sa službenikom američke ambasade 5. decembra 2007, Stefanović je Amerikancima potvrdio pripremu povlačenja ambasadora iz zemalja koje priznaju Kosovo.

UN manevar Prema izveštaju za centralu Stejt departmenta 10STATE9661 Vuk Jeremić je jasno objasnio pravu prirodu inicijative Srbije pred Međunarodnim sudom pravde UN povodom legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova. Dvostruka igra: Ministar Vuk Jeremić   Septembra 2008, na sastanku sa tadašnjom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs, srpski šef diplomatije "Jeremić izjavio je da srpska strategija s Međunarodnim sudom pravde predstavlja samo pametan diplomatski i politički potez koji će omogućiti srpskoj vladi da izađe iz kosovskog problema i fokusira se na domaće reforme i evroatlantske integracije".

Negde u to vreme je Amerikancima poručeno i da će Srbija "možda morati da prekine diplomatske odnose sa SAD u slučaju priznavanja nezavisnosti Kosova, ali da to neće biti moguće ukoliko oni (Amerikanci) budu išli zajedno s Evropljanima".

Srpski politički vrh, u prvom redu predsednik Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić igrali su dvostruku igru. Na primer, jedna od depeša 08BELGRADE875 svedoči da "što se Euleksa tiče, iako je ova misija predviđena Ahtisarijevim planom, obavešteni smo da "Srbija nema zamerki i, štaviše, pozdravlja prisustvo EU na Kosovu", pri čemu se ocenjuje da će "Tadić dati Evropljanima ono što žele oko Euleksa, u zamenu za tolerisanje srpske inicijative u Generalnoj skupštini UN". Istovremeno je ministar Jeremić, u privatnom razgovoru s američkim ambasadorom, prema belešci od 22. oktobra 2008, priznao da će srpske vlasti "morati da prihvate bilo kakav ishod pregovora" o zameni Unmika Euleksom, a da će onda "morati to da predstave kao uspeh Srbije".

Za sve to vreme Jeremić je vatrenim istupima patriotizma sasvim uspešno uspeo da ubedi srpsku javnost kako se snažno bori za srpske nacionalne interese. Ali, reč je o manevru za javnost i već iz depeše od 11. marta 2008. se to vidi: "Jeremić je čak posegao za frazama iz Miloševićeve ere o mučeništvu Srba, naglašavajući da stranci ponižavaju naciju - a sve vreme ambasadi SAD šalje signale stražnjim kanalima o svojim atlantskim uverenjima".

Jeremić je, ako su tačne depeše, rekao jednom prilikom američkim diplomatama da takve izjave "ne raspaljuju, već upravo suprotno, umiruju srpsko javno mnjenje".
Paralelno s tim, kazuje depeša od 22. aprila iste godine, Jeremić se izvinjava zbog antiameričkih stavova: "Na prijemu za diplomate u publici posle govora, Jeremić je prišao službeniku ambasade i izvinio se zbog antiameričkih primedbi, dodajući da je prinuđen da koristi takvu retoriku tokom izborne kampanje. On je zamolio službenika da prenese njegovo žaljenje ambasadoru. Podsetimo, reč je o ambasadoru Kameronu Manteru, odnosno predsedničkim izborima 2. februara 2008, te proglašenju nezavisnosti samo dva dana posle Tadićeve inauguracije".

Koštunica ne popušta Digao ruke od Koštunice: Ambasador SAD Majkl Polt   Frenku Vizneru, američkom specijalnom izaslaniku, tadašnji premijer Vojislav Koštunica saopštava 27. jula: "Nećemo samo na rečima odbiti kosovsku nezavisnost; mi ćemo i delovati.   Moram da budem iskren: naše neslaganje oko pitanja konačnog statusa imaće posledice po našu saradnju sa SAD." Pa godinu dana kasnije, 5. jula 2007. ambasador Polt zaključuje kako "sa Koštunicom nije ostalo mnogo šta da se kaže privatno. On se neće pomeriti sa svoje pozicije. Koštunica očigledno spreman da se protiv gubitka Kosova bori do kraja".

"Srbija mora da pronađe način da koegzistira sa nezavisnim Kosovom," navodi beleška iz maja 2009, upućujući na "model dve Nemačke" koji je garantovao praktično međusobno priznavanje Kosova. Da je model zaključenja Osnovnog ugovora kojim su dve Nemačke praktično priznale jedna drugu, a da to tako i ne kažu, svedoči i depeša 08BELGRADE1338 iz koje se vidi da je Vuk Jeremić rekao da je "nemački model najbolje čemu Srbija može da se nada, ako budemo imali sreće".

Kompletna strategija nastupanja prema Srbiji u pogledu kosovskog problema zapravo se sprovodi na nivou političkih direktora ministarstava spoljnih poslova zemalja Kvinte (SAD, Britanije, Francuske, Nemačke i Italije) u Briselu. U jednoj od depeša 10BRUSSELS85, od 26. januara 2010 se kaže:

"Francuska je rekla da međunemački model može da bude samo privremeno rešenje, i da moramo jasno da stavimo do znanja Srbiji da neće moći da uđe u EU bez priznavanja Kosova. Velika Britanija je sugerisala da bi bilo ključno da se to ugradi kao uslov u ranoj fazi ulaska u EU. Francuska je rekla da je međusobno priznanje cilj, i da mi treba da posavetujemo vladu Kosova da u pregovore uđe shvatajući da je to cilj."