Nemačka mami lažne azilante
Uprkos upozorenjima iz Evropske unije i naporima srpske granične službe, broj lažnih azilanata u zemlje EU je tokom 2012. godine bio gotovo identičan broju iz prethodne godine. Kako objašnjava general Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije Srbije, tokom prvih osam meseci ove godine zabeležen je drastičan pad lažnih azilanata, da bi u poslednja četiri meseca došlo do naglog porasta.
- Razlog za to je odluka nemačkog Ustavnog suda kojom su socijalna davanja za najsiromašnije slojeve stanovništva izjednačena sa davanjima tražilaca azila. Tako su se ova davanja azilantima gotovo duplirala, pa iznose oko 750-800 evra mesečno. Sve je to iniciralo masovan odlazak albanske i romske populacije sa juga Srbije u ovu zemlju. Tokom ove godine imali smo oko 13.000 azilanata u zemlje EU, dok smo sa naše granice vratili 5.000 osoba - objašnjava Banović.
Bošnjaci sve češće odlazeNajveći broj lažnih azilanata iz Srbije čine Albanci i Romi, koji najčešće sa porodicama odlaze u zemlje EU. Međutim, prema podacima srpske granične službe, u poslednje vreme primećeno je da i sve veći broj Bošnjaka iz Sjenice, Tutina i Novog Pazara odlazi u zemlje EU i traži azil, što ranije nije bio slučaj. |
Kako bi se sprečilo da veliki broj lažnih azilanata ugrozi bezvizni režim koji Srbija ima sa EU, neke od evropskih država su promenili propise. Tako se u Švedskoj od 1. maja osobe kojima je odbijen azil, a koji to zlopotrebe, zabranjuje ulaz u zemlje Šengena na jednu do pet godina. U Švajcarskoj i Belgiji je uveden skraćeni postupak za rešenje zahteva za azil, koji sada traje 48 sati, pa je u Švajcarskoj do oktobra ove godine bilo 1.615 tražilaca azila iz Srbije, a od tada - nijedan više.
- Jedan od načina da rešimo ovaj problem jeste da se Srbija stavi na listu sigurnih trećih zemalja. To znači da je to država koja je ekonomski i socijalno stabilna, a u kojoj nema sukoba, pa nema ni osnova za azil. To su već uradile Švedska, Belgija, NoRveška i Španija, pa se zahtevi rešavaju za 48 sati - dodaje Banović.
Nedavno je uočena nova pojava kod lažnih azilanata - takozvano unutrašnje kretanje u zoni Šengena.
Rođaci nalaze posaoNačin na koji lažni azilanti funkcionišu je odavno razrađena šema. Dovoljno je da imaju rođaka u nekoj od zemalja EU, koji tamo živi i radi, odnosno ima rešeno pitanje statusa. Kod njega dođu u posetu i odmah se prijave lokalnim vlastima. |
- Oni odu u države gde je duga procedura dobijanja azila, kao što je Nemačka. Uđu u proceduru, a posle nekog vremena odustanu od azila, uzmu novac za povratak u Srbiju, ali odatle odu u drugu zemlju i opet podnesu zahtev za azil. Pošto nema rešenja o odbijanju azila, nema ni evidencije, na taj način ovi prevaranti mogu u nekoliko država da uzmu novac - pojašnjava Banović.
Prijavite novac carinicima!
Svake godine granicu Srbije pređe 50 miliona putnika, od čega je veliki broj naših sunarodnika iz inostranstva koji dolaze u posetu rodnom kraju.
Nenad Banović objašnjava kako se sve čini da putnici ne provode previše vremena u čekanju na granici, ali i upozorava naše sunarodnike iz inostranstva da obrate pažnju na propise kako ne bi zbog prenošenja hrane, oštrih predmeta i ostalih zabranjenih stvari imali problema prilikom ulaska u zemlju.
- Dijaspora treba da obrati pažnju da je - bez prijavljivanja na carini - u i iz Srbije dozvoljeno uneti i izneti do 10.000 evra po osobi. Međutim, limit ne postoji, pa ukoliko unosite veću količinu novca u Srbiju, dovoljno je da kod sobe imate izvod iz banke da ste podigli taj novac sa računa. Prilikom izlaska iz Srbije, ukoliko ste prethodno uneli veću količinu novca (više od 10.000 evra), treba da imate potvrdu gde ste novac potrošili, kao što je na primer ugovor da ste kupili nepokretnost ili neku drugu vrednost - objašnjava Banović.
CigareteTreba napomenuti da je u Mađarskoj, kroz koju većina dijasporaca dolazi u Srbiju, dozvoljeno preneti samo dve pakle cigareta po osobi.
|
Sunarodnicima iz dijaspore se takođe preporučuje da sa sobom ne nose hranu, kvarljivu robu i oštre predmete jer će im biti oduzeti na graničnom prelazu.
- Obratite pažnju da su vam vozila blagovremeno registrovana i da važenje ličnih dokumenata i registracije ne ističe dok ste u Srbiji. Ukoliko su prilikom dolaska u otadžbinu velike gužve na glavnim graničnim prelazima, Horgošu prema Mađarskoj i Batrovcima prema Hrvatskoj, koristite susedne prelaze, kao što su Kelebija i Đala prema Mađarskoji i Šid prema Hrvatskoj - preporučuje Banović.
Kako za "Vesti" kažu u srpskoj carini, i oni će se potruditi da svi naši sunarodnici koji dolaze u Srbiju što brže budu pregledani i pušteni da nastave put.
- Ko ima nešto da prijavi carini, treba da ode u traku gde je crveni semafor, a ko nema - na zeleni semafor. U Srbiju se slobodno može uneti i ne podleže dažbinama prtljag, lekovi za ličnu upotrebu, kao i 200 cigareta, jedan parfem, litar vina, litar alkoholnog pića i jedna toaletna voda - kažu u Upravi carine.
