Majka hrabrost: Za pola veka odgajila 53 dece
- Nikada neću zaboraviti kada su došli da odvedu sedmogodišnju Anu, koja je pronađena u kutiji u autobusu i data nam na čuvanje. Kažem joj, zlato, ideš kod tetke, vratićeš se za sedam dana, a vidim da ona sve oseća. Gleda me suznih očiju i kaže: što mi onda, mama, spremaš bundicu kada nije zima. A meni srce hoće da iskoči, sve se oko mene ruši - kaže za "Blic" Milica Spasojević, hraniteljka.
Milica (73) iz Brđana, sela na pola puta između Čačka i Gornjeg Milanovca, i danas zaplače dok opisuje ovaj, za nju najteži trenutak kroz koji je prošla u poslednjih 50 godina. Mada, priznaje, svaki ispraćaj nekog od 50 mališana koje je kao hraniteljka odgajila bio je težak. Iz čačaskog i gornjomilanovačkog Centra za socijalni rad preuzela je 35 mališana, 15 je u različitim slučajevima primila "preko reda" i uz to, na svet donela troje dece.
Sve je počelo krajem 1963. godine, kada je Milica bila majka dve male devojčice i tek rođenog dečaka.
- Doneli su mi bebu u pelenama iz Centra za socijalni rad u Milanovcu - Dragan, tepali smo mu veknica. Onda su redom stizali Mirko, Sanja, Miloš... svima mogu da se setim imena. Veliku podršku pružao mi je suprug Filip - priča krepka starica.
U kući Spasojevića ponekad je bilo i po desetoro dece u isto vreme. Po čitavoj kući bile su razbacane igračke, đačke torbe, pelene...
- Nikada decu koja su ostavili biološki roditelji nismo razdvajali od naše. Svima smo pružali istu količinu ljubavi. Svi su jeli ono što je imalo, oblačili odeću koja je bila na raspolaganju. Moglo se samo dogoditi da prema tuđoj deci čak budemo nežniji. Moja deca su ih doživljavala kao braću i sestre - kaže Milica.
U priču se uključuje i Miličin suprug Filip:
- Nikada svoje troje dece nisam previo niti nahranio, a sa onom koja su došla kod nas sve sam to radio. Trenutke zajedničke radosti neumitno i dramatično narušavali su rastanci sa decom koja su zauvek odlazila na usvajanje ili kod rođaka.
- Kada se to dogodi, sedam dana niko u kući ništa ne jede i ne progovara. Sve te živo boli, drhtiš, plačeš, ne znaš šta ćeš sa sobom. Srce ti se kida. Nikom ne bismo želeli da preživi takvu vrstu drame. Ali, s druge strane, znaš da će dobiti novu porodicu i da će im možda biti bolje - priča Milica.
Gotovo svi koje su čuvali redovno se javljaju Milici i Filipu. Neki od njih, kada ih put nanese u ovaj kraj, svrate u kuću u kojoj su proveli detinjstvo. Izgrle se sa hraniteljima, isplaču, prisete se trenutaka koje su zajedno proživeli. Većina bivših članova porodice Spasojević danas su ozbiljni porodični ljudi. Rasuti su svuda po Srbiji i Evropi. Mnogi od njih su završili fakultete.
- Pravili smo ispraćaje, išli na zakletve u vojsku, na svadbe, mladence, rođendane njihovih mališana, babine. Znate kako već ide kada imate 53 dece - kroz osmeh kaže Milica i dodaje je potpuno zadovoljna svojim životom.
- Kada bih mogla, ponovo bih sve isto uradila. Ne bi mi bilo teško da sa svima ponovo preživljavam boginje, zauške, prve ljubavi, loše ocene u školi. Moja deca su bila moj život i ja sam srećna žena.
