Ne putujte noću na Kosovo
Šta stoji između Srbije i njenog članstva u Evropskoj uniji - javnost EU zemalja ili političke elite zemalja članica? Odgovor na to pitanje je kompleksan i ima zapanjujuće malo veze sa argumentom koji Srbija stalno dobija serviran iz Brisela i Berlina, a koji glasi: priznajte Kosovo, pa da razgovaramo, prenosi RTS.
Austrija se doživljava - čak i po vlastitim merilima - kao zemlja koja je naviše profitirala od proširenja Evropske unije 2004. godine. Izgleda da je tada, barem što se ovdašnje javnosti tiče, trebalo staviti tačku na proces. Rezultati najnovijeg istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo Evrobarometar pokazuju da je 72 odsto ispitanika u Austriji protiv svakog daljeg proširenja Unije (u Nemačkoj čak 73 odsto).
Šta znači taj "dosta je bilo"- stav alpske države, čiju ekonomiju, ako je se uporedi sa ostalim zemljama Evropske unije, kriza gotovo da nije dotakla?
Kao prvo, poslednje proširenje Unije sa Rumunijom i Bugarskom 2007. godine dramatično je pokazalo kako u praksi izgleda brzopleto preuzimanje zemalja problematične demokratske i ekonomske strukture, i to samo zato da bi se na kratko uživalo u iritaciji Moskve.
Drugo, smatraju ispitanici, novi potencijalni članovi bi samo doneli i nove ekonomske probleme, i to u trenutku kada Unija ne stiže da rešava ni postojeće - osim Turske, čija bi ekonomija bila dobrodošla, kad ne bi bila upakovana u Evropi neprihvatljivi religiozno-kulturni paket.
Zašto konkretno Austrijanci - za razliku od njihove vlade koja i dalje vatreno zagovara proširenje - neće nikog novog u Evropskoj Uniji?
Dok se Evropa 27 najviše boji nezaposlenosti, kod Austrijanaca je strah od nezaposlenosti tek na trećem mestu - pre njega se kao zamerke procesu proširenja navode inflacija i opšta ekonomska situacija bez ulaženja u detalje.
U slučaju Srbije i njenog statusa kandidata, poslednje ispitivanje Evrobarometra pokazuje sledeće: nerešeni problem sa statusom Kosova ne igra nikakvu ulogu u javnosti EU 27, na osnovu kojeg bi njene šanse za članstvo u Uniji rasle ili padale.
Kosovo se dakle pojavljuje kao čisto političko pitanje, postavljeno od strane nacionalnih političkih elita i tvrdoglavo formirano van svakih ekonomskih pokazatelja.
Poslednja polemika koja to dokazuje vođena je nedavno na stranicama najuglednijeg austrijskog dnevnika "Die Presse". Najnoviji izveštaj Evropskog revizorskog suda čita se kao neki roman Karla Maja od pre sto godina - gde god pogledaš samo kriminal, korupcija i neefikasni sudovi, žalio se Štefan Broča, profesor sa Bečkog fakulteta za internacionalni razvoj.
Od 1999. do 2007. godine u Kosovo je upumpano tri po milijarde evra iz EU-izvora, od 2007. do danas još 1,2 milijarde, da bi rezultati ostali ili mršavi, ili nikakvi, kaže Broča. Po njemu, EU nema dugoročni koncept za Kosovo, nema izlaznu strategiju, pati zbog netransparentnosti tamošnjih političkih prilika, ne zna u koju državnu formu spada "problematična konstrukcija Kosovo", je li to protektorat, novi kolonijalizam ili "stabilizovani de-fakto režim", drugim rečima, EU tapka u mraku, ali svejedno podržava EU perspektivu Kosova.
Vreme je da Evropsko veće revidira svoj zaključak iz juna 2008. gde se Kosovo definiše kao potencijalni kandidat, svako dalje insistiranje na toj ideji je igra s vatrom, jer, zaključuje Broča, Kosovo kao "zavisno nezavisna tvorevina" nije spremno za EU.
Bročinim argumentima, koji se mogu shvatiti kao ekonomski voks populi, suprotstavlja se jedan predstavnik političkog establišmenta, austrijski profesionalni diplomata Albert Rohan, koji je svojevremno zajedno sa Martijem Ahtisarijem vodio pregovore o statusu Kosova. Po njemu, evropske perspektive Kosova "nemaju alternativu", a što se tiče visokog nivoa korupcije i organizovanog kriminala na Kosovu, ne bi to bilo ništa posebno, ima toga i drugde.
Ukratko, zaključuje Rohan, Kosovo je nezavisno zato što ga je priznalo 95 država, što je rečenica koja spada u istu logiku kao i oni javni argumenti koji su dolazili iz NATO saveza pre bombardovanja Srbije - da tu akciju treba sprovesti zato što su pripreme već dobro odmakle.
Je li situacija na Kosovu samo loša kao i svuda drugde, kako tvrdi Rohan ili jedinstveno katastrofalna, kako iznosi Broča?
Austrijsko minstarstvo inostranih poslova ne želi u tom smislu nikakve rizike, kada na svom sajtu objavljuje savete za putnike-namernike po Kosovu: "Ne putujte noću, ostavljate auto samo u garaži, izbegavajte javna mesta s većim brojem okupljenih i nikad ne zaboravite da se tamo nalazi nekoliko stotina hiljada ilegalnog vatrenog oružja u privatnim rukama, po tradiciji lakim na obaraču".
