Stan u Beogradu za 2,3 miliona evra
Stan u centru Beograda, u Dobračinoj ulici, od 260 kvadrata, košta vrtoglavih 2.300.000 evra, odnosno oko 9.000 evra po kvadratu.
Taj koji bi dao 2.300.000 evra za stan u prvoj stambenoj "pametnoj" zgradi u Beogradu garant je "van pameti" - prva je rečenica koja prosečnom Srbinu prođe kroz glavu kada čuje koliko košta najskuplji stan u državi, pišu "Novosti".
Sa pitanjem "šta to može toliko da košta“ se već godinu i po dana, otkad je počela izgradnja sedmospratnice nazvane "Infiniti" ("Beskraj"), sreće i Dragoslav Prišunjak, vlasnik kompanije "Lending", koja je generalni izvođač radova.
"Ovo je potpuno novi koncept življenja, i to u budućem simbolu Beograda", odgovara on.
Ono što za sada znamo o zgradi "Infiniti" je da su je projektovale vrhunske arhitekte i dizajneri, sve je na dugme, a "tač skrinom" u dnevnoj sobi podešavaju se osvetljenje (stan može da bude u bilo kojoj nijansi spektra), muzika, kućni aparati, klima, svi zidovi se greju i hlade...
Jedan stan je već kaparisan, a kupac je naravno nepoznat, mada se po gradu čuje da se radi o "poznatom građevinskom preduzimaču".
"Prodajem stanove isključivo lično. Cela ideja, koja postoji u Njujorku i Londonu, je da je sve podređeno stanaru. Da imate potpunu podršku, ali i privatnost. I čoveka koji nije samo čuvar i portir, već onaj kojem ćete moći da se obratite za sve. Znači, kupite svoj stan, a živite kao u Hajatu", kaže Prišunjak
Osim tog jednog najavljenog kupca, novih nema. Ali, interesuju se mnogi. "Pametnu zgradu" dolaze da gledaju i studenti i biznismeni.
"Ima raznih. Ali, estradni "umetnici“ ne dolaze u obzir. Voleo bih, ustvari, da u ovoj zgradi žive oni koji su pošteno došli do novca", kategoričan je Dragoslav Prišunjak.
Zgrada spolja već sada izgleda neobično, sa "talasastim" spratovima, a preko svega će uskoro biti postavljeno još jedno, plavo staklo. Prizemlje i prvi sprat zauzimaće poslovni prostor, i to samo jedan. Bio je ovo i veliki građevinski poduhvat, jer je "Infiniti" ukopan u zemlju, a izbušen je i bunar na 200 metara.
Arhitektonsko rešenje je delo profesora Miodraga Mirkovića, dok je upravljanje zgradom projektovao Dragan Lazić, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu
