Jug Srbije kao Černobilj

Jugu Srbije preti prirodna katastrofa mnogo gora od one u Černobilju ili Hirošimi i Nagasakiju zato što je za državu Srbiju puno da godišnje izdvaja 140.000 evra za praćenje kvaliteta vode, vazduha i zemljišta na područjima koja su 1999. godine gađana municijom sa osiromašenim uranijumom.

Posejana smrt: Meta sa osirumašenim uranijumom

Direktorka Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja Mirjana Radenković objašnjava da Agencija ne raspolaže sredstvima za finansiranje monitoringa koje godišnje košta 15 miliona dinara (oko 140.000 evra), jer je to do sada išlo preko Ministarstva za zaštitu životne sredine, a kako je Fond za zaštitu životne sredine ukinut, tako je prekinuta i procedura za nastavak projekta monitoringa.

"Na rešavanju finansijskih problema trenutno rade i Agencija i resorno ministarstvo, a da li će novac biti obezbeđen znaće se iduće nedelje", kažu u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Duško Košutić iz Instituta za nuklearne nauke Vinča kaže da je teren kontaminiran osiromašenim uranijumom očišćen i da nema "neposredne opasnosti" za zdravlje ljudi na tom području, ali da postoji mogućnost da štetne materije iz projektila zaostalih u zemlji, preko podzemnih voda, a kroz lanac ishrane, dođu i do ljudi.

Mirjana Radenković

"Nikada se ne može reći da je teren potpuno očišćen od uranijuma i zato stalno treba pratiti situaciju na terenu. Problem je i što svake godine materijal koji je zaostao prodire sve više i više u zemlju. Silazeći polako pet ili 15 centimetara godišnje može jednog dana doći i do podzemnih voda ", upozorava Košutić.

Nekadašnji komandant RV i PVO Vojske Jugoslavije, general Spasoje Smiljanić kaže da je zaprepašćujuće da se u Srbiji uopšte ne razgovara na ovu temu.

Država ne brine o svom narodu: General Spasoje Smiljanić

- Zar u ovoj državi postoji veći prioritet od zaštite sopstvenog naroda, jer su ugrožene generacije i generacije naših potomaka? Tokom bombardovanja, NATO je na Srbiju bacio hiljade projektila, odnosno 15 tona osiromašenog uranijuma i ako Srbija nema para, onda bi valjda bilo logično da primora ili zamoli onog koji je te bombe bacao da sada finansira uklanjanje posledica - kaže general Smiljanić.

Jedan od najvećih eksperata iz ove oblasti, bivši pomoćnik ministra odbrane, general Slobodan Petković, kaže da situacija jeste ozbiljna, ali da ne treba stvarati paniku.
- Postoji, i opravdan je strah o evidentnoj ekološkoj katastrofi na teritoriji Srbije i susednih zemalja zbog čega i nije dobro da država odustane od praćenja životne sredine u područjima koja su kontaminirana, ali za sve to je potrebna nacionalna strategija - kaže Petković i dodaje da bi najbolje bilo kada bi se ova tema uključila i u započete pregovore Beograda i Prištine.

Strah od ozračene vode

Mada svi odgovorni tvrde da nema neposredne opasnosti za stanovništvo, preventivno, Zavod za javno zdravlje u Vranju kontroliše vodu.

"U poslednja dva-tri meseca kontrolisali smo 32 uzorka vode sa istih lokacija i sa istih mesta bunara da bismo mogli da izađemo pre Nove godine sa pravom informacijom, jer stanovništvo gornjih delova grada Vranja, kojima je jedini izvor snabdevanja vode sa planine Pljačkovice, strahuje i stalno nas zove da pitaju kakav je kvalitet vode. Desi se da neko oboli", kaže Miroslav Simić iz Zavoda za javno zdravlje u Vranju.

Zastrašujuće brojke

General Petković kaže da je tokom 78 dana agresije na Kosovo ispaljeno između 30.000 i 50.000 kasetnih bombi osiromašenih uranijumom, a izvan pokrajine dodatnih 5.000 do 10.000.
- To je zastrašujuća količina od 10 do 15 tona ove opasne materije koja je večno ostavljena na "čuvanje" u Srbiji, jer vreme raspada je procenjeno na 4,5 milijarde godina, a ispitujući stepen kontaminiranosti, na nekim mestima smo utvrdili da je čak 1.100 puta veća od dozvoljene - upozorava Petković.