"Ni sudnji dan nam ne može ništa"
Dok u svetu vlada opšta panika uoči sutrašnjeg dana koji je prema kalendaru Maja označen kao dan kada će Zemlju zadesiti smak sveta, u srpskim selima je stanje redovno i ništa ne ukazuje na to da se seljaci na bilo koji način pripremaju za sudnji dan.
Doduše, primećeno je da rakija brže prolazi i da se ne štedi na pršutu. Jedan od onih koji, kako kaže "ič ne pridaje najavi sveopšteg uništenja jeste i Miroslav Mijaga Milenković, seljak sa planine Suvobor.
Plašite li se smaka sveta?
- To me ne zanima, otkada pamtim, a pamtim više od sedam decenija, seljak je stalno doživljavao smak sveta. Posle onog velikog rata, vlast nam je oduzimala poslednje kilo
pšenice iz ambara i izvodila iz štale poslednju kravu. Nakon toga je država mlade ljude sa sela odvodila u gradove i fabrike, nije imao ko da izađe na njivu... I svaka od poslednjih desetak godina ličila nam je na smak sveta. Ako nas ne ubije suša, dokrajči nas kiša, stoku moramo da prodajemo po bezobrazno niskim cenama...
Dobro, ali ovog puta se radi o najavi pravog smaka sveta?
- Ma, sve je to isto, umirao na parče ili odjednom. Uostalom, ovako je bolje, barem znaš da ti sam nisi kriv za nesreću. Uostalom, srpski seljak ima najmanje razloga da brine o tome šta će biti, jer je toliko namučen da bi mu smak sveta možda došao i kao olakšanje.
A, ostali?
- Narod u Srbiji već je nekoliko puta doživljavao smak sveta zbog političara i tajkuna. Možda se oni plaše smaka sveta jer će im propasti sve ono što su pokrali. Iskren da budem, ako strahuju, pomalo i uživam u njihovom strahu.
Kažu da će biti spaseni oni koji se budu našli na planini Radan?
- Ja sam, opet, čuo da će se spasti svi koji budu u vreme smaka sveta u Srbiji, jer je Srbija sve to mnogo puta do sada preživela.
I, kakva je atmosfera u selu?
- Stanje je redovno. Jedino primećujem da se rakija pije više nego obično, i hladna i kuvana. Ljudi se manje svađaju i više druže, a čini mi se i da mnogo češće zalaze u pušnice i uzimaju meso. O smaku sveta se progovori po koja reč, uglavnom o tome kome bi u selu bilo najžalije kada bi se tako nešto stvarno i dogodilo. U smak sveta na Suvoboru niko ne veruje. Kosićemo livade i sledeće godine.
