Život sa dozvolom muža

"Položaj žena u Srbiji je jako težak, ne samo da su izložene predrasudama, nego je svaka treća žrtva sve brutalnijeg nasilja u porodici. Žene ne znaju kako da otvore firmu, pod kojim uslovima mogu da uzmu kredit, a ne znaju ni da imaju prava na bespovratna sredstva. One nemaju informacije jer ne znaju koga bi pitale, na nacionalnoj televiziji ne postoje edukativne emisije iz te oblasti, a naše školstvo nema predmet preduzetništvo, kao u Americi. Tamo svi uče da kada ih nešto interesuje okrenu neki telefonski broj, zakucaju na neka vrata", objašnjava Marija Stevanović iz Svilajnca, ambasadorka ženskog preduzetništva.

Marija Stevanović, ambasadorka ženskog preduzetništva

Ona je i vlasnica firme MS employment i jedna od samo pet specijalizovanih konsultanata u Srbiji.

Koji je vaš prevashodni zadatak kao ambasadorke ženskog preduzetništva?
- Jedna sam od 270 ambasadorki u svetu. Naš zadatak je da motivišemo nezaposlene žene u Srbiji pričajući o svom usponu i problemima s kojima se susrećemo, kao i da se mi međusobno umrežimo na evropskom nivou. Prošlog meseca smo bile u Briselu u okviru nedelje malih i srednjih preduzeća. Razgovarale smo kako možemo da pomognemo vlastitim firmama, ali i zemlji iz koje dolazimo. Privreda u Srbiji je na umoru. U proizvodnji je uposleno samo 300.000 ljudi. Oni treba da izdržavaju 8.000.000 Srba. To je, u principu, nemoguće.

Kakav je položaj žena, naročito nezaposlenih?
- To ću najbolje ilustrovati jednim primerom. Svojevremeno je Borka Vučić, koja je imala i Fond za doškolovanje mladih poljoprivrednika, delila nagrade najboljim domaćicama u Srbiji. Kriterijumi za izbor bili su da žena ima što više dece, da živi na selu, isključivo se bavi poljoprivredom i da je vernik. Pobedila je žena sa jedanaestoro dece. Otišli smo da je obavestimo da je ona najbolja domaćica Srbije i Crne Gore i da naredne nedelje treba da ode u Centar Sava sa suprugom i decom kako bi primila nagradu. Dok smo mi pričali, ona je ćutala, jer je bila u totalnom šoku, a njen muž je rekao: "Mi to nismo planirali za ovu godinu". On, jednostavno, nije mogao da podnese da njegova žena bude poznata. Jedva smo uspeli da ga odobrovoljimo da dozvoli da se pojave u Centru Sava.

Šta se dešava kada im neko ponudi posao?

- Imam bezbroj primera. Mlekara Mihajlović iz Paraćina zatražila je da pronađem nezaposlenu ženu da radi u njihovoj prodavnici koju su nameravali da otvore u Svilajncu. Kada sam pronašla jednu koja je najviše odgovarala njihovim zahtevima, muž joj nije dozvolio da radi, jer je pre toga trebalo nedelju dana da dolazi u Paraćin na obuku za vođenje radnje. Tako je izgubila posao.

Sa kojim se još problemima susreću žene u Srbiji?
- Dešava se da neke žene i prođu obuku, da žele da otvore firmu, da to mogu, jer su sposobne, ali da ne mogu da dobiju kredit zato što se ništa ne vodi na njih. Posebno u seoskim gazdinstvima. A muškarci ne žele da daju zalog. U okolini Šapca sam, na primer, našla ženu koja proizvodi kozji sir. Ona to odlično radi, ali ne može da proširi posao, jer nema ništa u vlasništvu. Pošto sam procenila da bi to uzrokovalo probleme u njihovom domaćinstvu, odustala sam da ubeđujem njenog supruga i shvatila da je bolje da radi kao do sada.

Koliko su žene zastupljene u preduzetništvu u Srbiji?
- Svaka četvrta žena je preduzetnik. Njen položaj je jako težak, jer mora da izbalansira, privatni, porodični i poslovni život. Uvek navodim primer naše klijentkinje Nataše iz sela Žuč kod Kuršumlije. Iako ima samo 21 godinu i troje dece, ona je uspela da kupi hladnjaču koja joj omogućuje da izvozi sezonsko voće u Nemačku. Jasmina Golubović iz Porodina u opštini Žabari uspela je dobije bespovratna sredstva da bi započela svoj posao, zato što se imanje vodi na nju. Nažalost, to su retki primeri.

Koliko vaša firma pomaže zainteresovanim ženama?
- Moja firma ima dva zaposlena i 20 saradnika sa kojima radim od Trgovišta do Žitišta. Bukvalno kao prosvetitelji podučavamo kako se pravi firma, koji kredit mogu da dobiju ili kako da dođu do bespovratnih sredstava i da im, ako je to moguće, pomognemo da prodaju svoj proizvod. Znači, mi im dajemo informaciju i obezbeđujemo im dokumentaciju. Srbi su neinformisana nacija. Zato mi je uvek smešno kada mi u nekoj firmi kažu da su poslali mejl firmi u unutrašnjosti. Ne možeš da smatraš da si ih obavestio na taj način, već mora da se ode i razgovara s njima.

Imate li neki zanimljiv projekat u koji bi moglo da se uključi više žena?
- Treba da napravimo mrežu žena koje se po selima bave domaćom radinošću kako bismo ih povezali sa, recimo, firmom Iskon moda iz Kragujevca koja otvara butik u Švajcarskoj. Njima je najveći problem plasiranje tih rukotvorina, kao i informacija šta se najviše traži. Zvali su me i iz Republike Srpske, Federacije, Crne Gore, sa Kosova i Makedonije. Javile su mi se i firme iz Hrvatske i Slovenije koje žele partnere.

Vi ste i zamenica predsednice svetskog udruženja Profesionalna i zaposlena žena, koje u sto zemalja funkcioniše skoro čitav vek. Čime se ono bavi?
- Reč je o udruženju čije je sedište u Nišu i čija je predsednica Slavica Mitić Paulilo. Ono što je kod tih stranih organizacija zanimljivo je to da vi pošaljete svoju biografiju i oni se odmah jave i kažu da li su zainteresovani za saradnju sa vama ili nisu. Nema izvođenja na ručkove, lobiranja, smeškanja. Ovo udruženje radi projekte od kojih su mnogi humanitarnog karaktera, a dosta njih se odnosi na podizanje svesti o ulozi žene u biznisu. Borimo se da one budu ravnopravno plaćene sa muškarcima, podjednako zastupljene u parlamentu, upravnim i nadzornim odborima, da ne trpe nasilje u porodici... Član sam i Udruženja poslovnih žena Srbije Srbije, koje se, pored ostalog, bori i za ukidanje PDV-a na čuvanje matičnih ćelija, što ne postoji nigde u svetu.

Kako doživljavate privrednu situaciju u zemlji?
- Katastrofalna, jer se većina firmi bori s likvidnošću. Država bi trebalo da uradi puno da bi im pomogla, pre svega da zaštiti domaću poljoprivredu i privredu. A mi uvozimo mleko, meso, pasulj, šljive, jabuke... Strane firme dođu, iskoriste jeftinu radnu snagu i odu. SIEPA, recimo, daje bespovratna sredstva za zapošljavanje, što najčešće koriste strane firme, jer lakše mogu da obezbede garanciju banke od naših firmi. Kada bi država stala iza naših firmi, bilo bi mnogo drugačije. Sve što se događa u Srbiji nije slučajno. Loše privatizacije, uništavanje privrede i poljoprivrede radi se sistematski. Poljoprivreda i prehrambena industrija su ključne grane, a mi razvijamo automobilsku industriju...