Prave gusle drži ljudska dlaka
Nema mesta na svetu bez gusala koje su stvorile njegove ruke, uveren je 65-godišnji Petar Ostojić iz Malog Zvornika, a kako ih je još uradio više od 1.000, verovatno je u pravu. Sa guslama se druži pola veka, svira ih od svoje osme, a pravi od 25. godine i zna ih u dušu.
- Nesrećom i jadom našim, raseliše se ljudi po svetu, ali vuku ih običaji, pa i gusle tako. Mislim da danas u nekom kvartu u Kanadi ima više gusala nego u celoj Srbiji, srce me boli što se na njih ne obraća pažnja kakavu zaslužuju.
Desi se da Vukov sabor i godišnjica Boja na Mišaru prođu bez gusala, a to nikako ne valja. Mislim da ne može biti dobro da moj unuk u Vukovom Tršiću može da kupi bejzbol palicu, a gusle, makar one minijaturne, tamo nemaju gde da se kupe. To je kao da dođeš u crkvu, a tamo nema krsta. Srpske televizije isprate sve moguće festivale u Beogradu, od tamburice do čembala, a naš guslarski niko ne spomene, ma nijednu reč. Ipak, rađaju se ljudi koji vole gusle i ostaju im verni do kraja života - priča Ostojić, vozač u penziji, uveren da će gusle ipak trajati još hiljadama godina.
Pun mesec i javorDa bi gusle bile dobre, majstor odseče jasen s jeseni, skine mu koru i ostavi da čami celo leto. Tako životni sokovi protiču kroz drvo, a ne kroz koru. Sledeće jeseni za punog Meseca, jer ono sečeno u vreme mladine crvlja, Ostojić odseče i dok je još sirovo nagrubo napravi gusle kakve želi, pa stavi u seno ili slamu na sušenje. Na taj način noćna vlaga ne može naškoditi drvetu, a seno je kao obloga. |
Sa guslama Petar druguje od malih nogu, a izrađuje ih od ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Kad je kupio gusle u Beogradu, pomislio je da može sam da ih pravi i bio je više nego u pravu. Prve gusle koje je uradio otišle su u našu ambasadu u Parizu i otada njegove gusle stižu na sve strane planete. Kaže da ne živi od gusala, već za gusle živi. O njima vodi računa "kao mater o djetetu koje nosi u utrobi".
Prave gusle treba da budu teške toliko da mogu visiti o čovečjoj dlaci, da ne prelaze 350 grama. Na vrhu treba da imaju glavu konja ili ovna i to je to, priča Ostojić. Ruke je izveštio, pa danas gusle od drveta iz šume do konjske dlake i klinčića uradi za 60 do 70 sati, odnosno za najviše sedam dana. Obavezno zapiše ime svakog kupca, tako da ima tačan spisak svih za koje ih je napravio. Ostojić kaže da ne može dobre gusle praviti onaj ko ih ne zna svirati, ali je danas nesreća naterala ljude, pa i opančari prave gusle, a neki ih i prodaju po previsokoj ceni.
- Gusle ne smeju biti skupe jer ništa od njih nema ako ih prost čovek samo gleda, a ne može ih kupiti. Prodaju ih neki i za 500 evra, a kod mene su dva konja toliko. To su gusle, ne možeš od njih napraviti avion! Moje gusle imaju stalnu cenu, starinsku, staru 300-400 godina, ovca - košnica - gusle. Bile su onda 120-130 maraka nemačkih, "tauzenki", a i sad je slična cena - kaže Petar čija tri unuka znaju da prave gusle, ali i da guslaju, tako da mu je želja ispunjena da ima ko da ga nasledi.
