Dijaspora u Skupštini pusti san?

Ideja ministra za dijasporu Srđana Srećkovića da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije obezbedi pet poslaničkih mesta za predstavnike srpske dijaspore nije nova, kao što nije ni sporna načelna podrška tom predlogu naših ljudi u rasejanju. Međutim, u razgovoru o ovoj temi, prevladava neverica da je taj predlog ostvarljiv i da ukoliko bude usvojen neće bitno doprineti poboljšanju odnosa između dijaspore i otadžbine.

Hoće li primiti kolege iz rasejanja: Poslanici u Skupštini Srbije

Branko Marušić iz Minhena izrazio je skepsu da bi takav predlog mogao da donese nešto novo.
- U principu, to je dobra inicijativa i ideja, ali pošto dosta dobro i dugo pratim zbivanja u otadžbini i dijaspori, mogu da kažem da je malo verovatno da će u otadžbini neko poslušati dobar savet i reč predstavnika srpske dijaspore.

Potvrdilo se da tamo malo šta dobro funkcioniše, a pogotovo se ne sagledava celokupnost nekog problema, jer prevladava partijski i pojedinačni interes na račun opšteg i zajedničkog.

Opet, moram da kažem da će rezultati u velikoj meri zavisiti od toga ko će biti izabran da predstavlja srpsku dijasporu u Skupštini Srbije.

Izabrane poslanike ne sme da vodi samo lični interes i promocija, ali i to će zavisiti od toga ko će ih i kako izabrati, da li se radi o pojedincima, grupama ili stranačkim lobijima od uticaja.

Najbolje bi bilo da to budu nezavisni ljudi, ali ko će njih da izabere i tamo pošalje - pita se na kraju Marušić i dodaje "da to treba da budu sposobni, komunikativni i prodorni ljudi koji neće ćutati i slagati se sa svime, nego biti spremni na dijalog i borbu za svoj stav".

I Milomir Ilić iz Bajrojta, koji je deo Severne Bavarske, smatra da bi bilo korisno kada bi u Skupštini Srbije bili i predstavnici dijaspore, pa makar i u nekom radnom telu, odnosno odborima.

- Predstavnici srpske dijaspore u Skupštini treba da budu ljudi koji su poznati u svojim sredinama gde žive i rade u inostranstvu, kao što su lekari, inženjeri, vlasnici uspešnih firmi. Takvi uglavnom nisu angažovani po klubovima i društvima naših građana u dijaspori, i tu je ključni problem za mene.

Poznato je da je svega nekoliko procenata intelektualaca angažovano u radu naših klubova i udruženja, a oko mesta predstavnika u Skupštini dijaspore bore se dva srpska udruženja na nivou Nemačke.

Tu su nastavljene podele među našim ljudima u Nemačkoj, jer one su počele već sa Nacrtom zakona o dijaspori, a kasnije proširene i zaoštrene ovim zakonom - smatra Milomir Ilić.

Zbog svega Ilić ne očekuje da će ova dobra ideja biti uspešno realizovana, a prva velika prepreka u srpskoj dijaspori biće izbor poslanika u Skupštinu Srbije.

I Ethem Mrđanović, rodom iz Ratkova kod Odžaka, koji već 43 godine živi u Banjoleu u Francuskoj, kaže da bi bilo dobro kada bi naši ljudi iz dijaspore imali svoje predstvanike u parlamentu Srbije.

- To petoro ljudi, koji bi zastupali emigraciju, mogli bi u naše ime da postavljaju pitanja, pa i da podignu glas. Bilo je perioda, od Drugog svetskog rata naovamo, kada je naša emigracija bila zapostavljena, ali je, ipak, mogla da se kreće po svetu.

Za sve to vreme u matici nismo imali pravo glasa. Ali, ovaj put, problem bi mogao biti budžet i finansiranje poslanika, potom njihovo odsustvovanje sa posla, što znači, ako se bude birao delegat, najverovatnije će to biti neki penzioner - zaključio je Mrđanović.