Drvo koje su spasile kletve
Taman kad su iselili svih 4.500 mrtvih s groblja u Vreocima, pred upravom Rudnika "Kolubara“ iskrsnuo je novi problem, samo sada u vezi s jednim njegovim živim stanovnikom - divljim kestenom, zapisom starim 30 godina, piše Alo.
Tri meseca pripremano presađivanje svetog drveta na novo vreočko groblje juče je odloženo kada su radnici "Kolubare" odbili da obave posao plašeći se kletve!
KletvaZapis je drvo koje u Srbiji predstavlja svetinju za selo na čijem se područiju nalazi. Drvo postaje zapis činom osveštenja, pri čemu se u njegovu koru urezuje krst. Srpski istoričar religije Veselin Čajkanović smatra da je zapis nasleđen iz prethrišćanske religije, u kojoj je imao ulogu hrama. Veruje se da će onoga ko se usudi da ga poseče ili na drugi način ošteti zadesiti velika nesreća. |
- Hrabar jesam, ali lud nisam. Šta mi treba da slučajno nešto krene naopako, ko bi me spasao od prokletstva - objašnjava bagerista Darko M., koji je odbio da započne radove na otkopavanju drveta.
Divlji kesten koji sprečava širenje rudnika posađen je još 1986. u blizini groblja, ali je ono kasnije prošireno pa se i sveto drvo našlo unutar njegovih kapija. Godinama je pored kestena na dan seoske slave prolazila litija, a meštani su se prema njemu odnosili sa velikim strahopoštovanjem. Kada je početkom oktobra staro groblje preseljeno, meštani su od uprave rudnika zahtevali da se drvo sačuva i presadi na novo groblje. Slavko Savatijević, zamenik predsednika MZ Vreoci, kaže da je pored kestena na teritoriji ovog sela posađeno još nekoliko zapisa.
- Imamo još tri svete kruške, dva duda i jedan hrast. Njima smo obeležili granice sela i svake godine na dan mesne slave litija je obilazila svaku svetinju - objašnjava Savatijević, koji je već pripremio mesto na koje će kesten biti presađen, čim se pronađe dovoljno hrabar bagerista da drvo iskopa.
Kesten koji je trebalo da bude presađen visok je osam metara, a procenjuje se da će njegova težina, kada bude iskopan, sa busenom iznositi blizu 10 tona. Milorad Veselinović, zamenik direktora beogradskog Šumarskog instituta, koji je juče trebalo da nadgleda radove, kaže da se za razliku od Evrope u Srbiji veoma retko presađuje ovako veliko drveće, zbog visoke cene takvih poduhvata.
"Srbija čak nema ni adekvatne mašine. Jedina takva, kupljena pre 40 godina, postoji u beogradskom 'Zelenilu', ali je već godinama pokvarena i nema saobraćajnu dozvolu - objašnjava on.
