Čekaju put 80 godina

Za zabito peštersko selo Boljare, izgubljeno u kamenjaru na granici Srbije i Crne Gore čulo se sve do Londona, Pariza, Brisela i drugih evropskih metropola u kojima se odlučuje da li će Beogradu i Podgorici biti odobrena sredstva za izgradnju autoputa koji će preko Peštera spojiti "dva oka u glavi". Po svim planovima, crnogorska i srpska trasa autoputa trebalo bi da se sretnu upravo u Boljarima.

U svojoj kući: Veran Kuč

 

Zahvaljujući ponajviše ministru Velimiru Iliću, izgradnja autoputa Beograd-Jadran, poznatijeg kao koridor 11, ponovo je aktuelna. Na srpskom delu trase od Beograda prema Čačku nešto se radi, na deonici od Čačka ka Crnoj Gori - ništa. Crnogorci su još u oktobru 2009. godine pompezno, u prisustvu Mila Đukanovića, Mirka Cvetkovića i Jadranke Kosor započeli radove, ali su ubrzo stali. Prema nezvaničnim informacijama sve im je sporno, i trasa kroz planinske gudure, i novac koji valja pozajmiti.

Neki crnogorski stručnjaci smatraju da od koridora 11 treba odustati, jer neće biti isplativ, a neki tvrde da je bolje graditi autoputeve prema Hrvatskoj i Albaniji.

Desimir i Radojka Kuč

 

U Boljarima je nekada živelo stotinak domaćinstava, danas je u selu, od svih zaboravljenom i zimi najčešće odsečenom od sveta, ostalo još desetak, mahom staračkih. Najstariji meštanin Veran Kuč ima 100 godina, autoput čeka bar osam decenija.

- Još u vreme kralja Aleksandra dolazili su neki inženjeri, merili i snimali. Govorili su da će kroz naše selo proći pruga koja će povezati Srbiju i Crnu Goru. U vreme Tita ponovo su dolazili razni geometri koji su nam pričali o autoputu, pa sad udarili u talambase i demokrate, ali ničega konkretnog još nema. Svi u selu poumiraše ili se odseliše, a od puta - ništa. Ako jednom i dođu neće imati ko da ih dočeka, za koju godinu nas neće biti, a Boljare će ostati pusto - upozorava starina Veran i naglašava da živi na teritoriji Srbije, ali da se smatra Vasojevićem i Srbinom iz Crne Gore.

- Teško me je zabolelo odvajanje Crne Gore, jedan narod, a dve države, to nam nije trebalo. Mislio sam da će nas autoput spojiti i da će sve nas koji smo ostali na najsurovijem delu Peštera izvući iz bede i siromaštva. Dobro je da je Velja Ilić ponovo pokrenuo ovo pitanje, ali i on nas ljuti, samo priča o trasi od Beograda do Čačka, nastavak preko preko Požege, Ivanjice i Peštera do Boljara i ne pominje. Nije to fer, jeste da tamo živi više ljudi, ali i ovo je Srbija - dodaje razboriti stogodišnjak koji je razočaran i u Beograd i u Podgoricu.

Težak život bez vode i puta

 

U trošnoj brvnari prekrivenoj slamom žive Desimir i Radojka Kuč, koji svakodnevo slušaju crnogorske i srpske vesti i nadaju se da će konačno čuti bar na jednoj strani vest o početku radova na pešterskom delu koridora 11.

- Ovde je vreme odavno stalo, živi se kao pre sto godina, kuće su nam još pod slamom, neke nemaju struje, a svi smo bez vode. Ceo život proteče nam u nadi da će ovuda proći autoput i da će nas spasti svih nevolja. Ništa od puta, ne verujem da ćemo za našeg života dočekati graditelje, a kamoli da ovuda jezde kamioni i autobusi, kako stvari idu, neće to dočekati ni naši potomci - priča Desimir.